Zamislite da se nalazite na obali, dok se more čini mirnim, a sunce blistavo sija. Odjednom, more počinje da se povlači kao da je ubrzana oseka, a u daljini se čuje neobična tutnjava – zvuk koji više podseća na voz u punoj brzini nego na talase koji zapljuskuju obalu. Taj misteriozni huk sa pučine i povlačenje mora od nekoliko desetina metara mogu da budu prvi znci da se priroda sprema da pokaže svoju moć.

Prvi talas u nizu talasa cunamija obično nije najveći, pa ako vidite abnormalno veliki talas, mogli bi da uslede još veći talasi.

Cunami, iako redak u Sredozemlju, nije nemoguća pojava – a prema upozorenju Međuvladine okeanografske komisije UNESCO-a, opasnost je stvarna i mogla bi da se dogodi u decenijama koje dolaze.

Cunami visine od najmanje jednog metra pogodiće Mediteran u narednih 30 godina. Opasna zona je, kako se navodi, rased Averoes ispod Alboranskog mora, koji se nalazi na pola puta između španske obale Malage i Severne Afrike, upozoravaju iz Komisije.

Ovo otkriće, naravno, pokrenulo je zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na priobalne regione Mediterana: koliko bi smrtonosan bio cunami u Sredozemnom moru?

Sredozemno more se nalazi između Južne Evrope i Severne Afrike i na evropskoj strani, dodiruje Španiju, Francusku, Italiju i Grčku.

Sa druge strane mora nalaze se severnoafričke države Maroko, Alžir i Tunis, kao i Libija, Egipat i Izrael na Bliskom istoku.

Prema španskom listu La Razon, opasna zona raseda je pukotina ili prelom na Zemljinoj površini gde se dva dela Zemljine kore pomeraju jedan pored drugog. Cunami nastaje kada se zbog zemljotresa podvodna linija raseda naglo pomeri.

Stručnjaci kažu da bi zemljotres ispod Alboranskog mora mogao da izazove talase od šest metara, koji bi mogli da stignu do Španije za samo 21 minut. Procenjuje se da bi stanovnici priobalja imali 35 minuta da pobegnu u unutrašnjost.

Ako bi se dogodio zemljotres u blizini Alžira, cunami bi mogao da pređe more do Španije u roku od sat i 15 minuta.

100 cunamija u Mediteranu

Pošto većinu cunamija pokreću podvodni zemljotresi, pravovremeno otkrivanje velikog zemljotresa pomaže u proceni potencijala za cunami. Sistemi za upozoravanje na cunami koriste mrežu senzora i bova u okeanu za merenje promena nivoa mora. Kada se dogodi zemljotres, ovi senzori mogu da detektuju abnormalne talase i izdaju rana upozorenja. Proučavanje prošlih cunamija i njihovog uticaja pomaže stručnjacima da razumeju koja su područja najviše ugrožena i poboljšava metode predviđanja.

Prema evidenciji, od početka 20. veka bilo je oko 100 cunamija u Sredozemnom moru i okolnim morima. Ovo čini približno 10 odsto ukupnog broja cunamija u svetu za taj period.

U istočnom Sredozemnom moru, 21. jula 365. godine nove ere, dogodio se zemljotres sa momentnom magnitudom 8,5 stepeni ili više. Veruje se da je epicentar bio blizu ostrva Krit. Nakon zemljotresa usledio je cunami koji je poginuo na hiljade ljudi i bacio brodove tri kilometra u unutrašnjost kopna.

Cunami u severoistočnom Atlantiku su ređi, ali je 1755. godine zemljotres jačine 8,5 stepeni izazvao cunami koji je uništio veći deo Lisabona, glavnog grada Portugala.

„Ne očekuje se da će talasi cunamija u Mediteranu dostići visinu od 20 metara, kao što se viđalo u Japanu ili Čileu. Biće visine jedan ili dva metra”, kaže Elen Eber, nacionalni koordinator francuskog Centra za cunami (CENALT).

Iako je veličina cunamija izuzetno opasna, tokovi i fluidi vode i poplave mogu prouzrokovati štetu na plažama, ulicama i lukama.

Godine 2022, UNESCO je sproveo misiju na Eolska ostrva, kod obale Sicilije, kako bi istražio rizik od njihovih podvodnih vulkana. Organizacija je najavila plan za obuku svih ugroženih priobalnih zajednica o tome šta da rade u slučaju cunamija do 2030. godine.

U Španiji, Državni plan za civilnu zaštitu od rizika od cunamija ima sistem ranog upozoravanja za identifikaciju podvodnih zemljotresa i plan za vlasti da obezbede bezbednost javnosti.

Ako cunami počne sa rta Sent Vinsent kod portugalske obale, stići će do španske obale Kadiza za 40 minuta, ostavljajući vlastima i stanovnicima manje od sat vremena da se pripreme. Iako je verovatnoća cunamija u Kadizu samo 10 odsto u narednih 50 godina, grad Čipiona teži da bude prva španska opština „spremna za cunami”.

Mega-cunamiji u svetu

Zemljotres jačine 9,0 stepeni Rihterove skale kod severoistočne obale Japana 11. marta 2011. godine je izazvao cunami visine do 30 metara koji je odneo vodu do pet kilometara u unutrašnjost. Zemljotres i cunami u Tohokuu odneli su više od 13.000 života i prouzrokovali štetu od 309 milijardi američkih dolara, što ga čini najskupljom katastrofom na svetu.

Dana 26. decembra 2004. godine, zemljotres jačine 9,2-9,3 stepena Rihterove skale pogodio je zapadnu obalu severne Sumatre, Indonezija. Cunami sa talasima visine do 30 metara opustošio je zajednice duž okolnih obala Indijskog okeana. Ubijeno je oko 227.898 ljudi, što ga čini jednom od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u zabeleženoj istoriji.