Boje iskona

Kada pogledate nošnje Srbije iz 19. i 20. veka, kao da listate album sećanja, sačinjen od svile, vune, zlatnih niti i narodnih običaja. Svaki detalj, svaka boja i vez na tkaninama pričaju o ljudima, vremenu i kulturi koja je opstajala uprkos svim izazovima. Tako je i za mene, kao fotografa, to bila beskrajna riznica inspiracije, rekao nam je Ljubiša Tešić, umetnik fotografije, govoreći o zbirci svojih fotografija narodnih nošnji koju je nazvao „Boje iskona”.

Na izložbi fotografija autor je prikazao i nošnje iz krajeva bivše Jugoslavije, te su se na zidovima galerije „Radošević” našli i fotosi narodne odežde žena iz Trebinja, Banjaluke, Zmijanja i drugih krajeva Republike Srpske, kao i iz Prizrena i Dalmacije, a foto-okom je „zabeležio” i crnogorsku gradsku svitnu nošnju.

Kada je zašao u tradiciju Srbije, posebna inspiracija bile su mu nošnje iz Beogradske Posavine, kako on kaže, iz šumadijske Gornje Jasenice iz perioda od 1910. do dvadesetih godina prošloga veka, kao i svečana seoska ženska odežda iz Žagubice.

Zbog bogatog nakita – đerdana od staklenih perli, srebrnog novca i korala na jeleku od tamnosmeđeg sukna ukrašenog crnim gajtanom od vune, ali i zbog vunenih čarapa sa šarenim ornamentima, u opancima od kože – bez peta, zimska nošnja iz Vranjske Pčinje s kraja 19. veka izazvala je uzdahe i sevanje bliceva na izložbi. Pažnju je privukla i atraktivna zadnja pregača nošnje Timočke Krajine istkana od crvene vune, gusto plisirana i ukrašena višebojnim šarama po donjem rubu...

„Videvši to bogatstvo i raskoš, osetio sam nešto više od divljenja. Svaki ubod igle, svaka tkanina i boja izgledaju kao da pričaju. Probao sam da uhvatim ne samo tu lepotu oblika i boja, već i njihovu simboliku beskonačnosti”, kaže autor. Posebnu pažnju privuklo mu je tkanje: „Svaka nit priča o umeću tkalja koje su dane i dane provodile pored razboja, tkajući svojim veštim rukama i deo svoje duše. Slikam i beležim kako se kulturno nasleđe iz davnina oslikava u fotografijama sadašnjosti”, kaže Tešić.

Po njemu, nošnje nisu samo odevni predmeti – one su vremeplov. Fotografija može da ih pretvori u most između prošlosti i budućnosti.

„One su bile glas prošlosti i sećanje na ljude koji su živeli s ljubavlju prema tradiciji. To je moj mali doprinos očuvanju kulturnog nasleđa za buduće generacije i počast onima koji su ih stvorili i nosili kao simbol svog života”, rekao nam je autor.

Inspiraciju je dobio snimajući autorski film „Devojački san” koji je otvorio prošlogodišnji „Vrmdža fest”, priču o devojci koja sanja da oblači nošnju i obratio se tad kolekcionarima.

Likovna kritičarka Maja Živanović podsetila je da nošnje s eksjugoslovenskog prostora predstavljaju lepotu u razlici ornamentike. Šumadijske imaju floralne elemente, dok se južna Srbija predstavlja geometrijskim oblicima koji vode poreklo sa ćilima.

„Nošnje postoje od srednjeg veka, ali se na kasnijim modelima vide različiti uticaji, od Vizantije, preko Osmanlija, do Austrougara, a autentičnost se zadržala naročito na ženskim, jer je za njihovu izradu bila potrebna cela mala manufaktura”, rekla je Maja Živanović.