Iako se od roditelja očekuje da svoju decu vole jednako i bez razlike, realnost često pokazuje složeniju sliku. Novo psihološko istraživanje, međutim, otkriva da većina roditelja, svesno ili nesvesno, ipak favorizuje jedno od svoje dece. Ova pojava, iako je često tabu tema o kojoj se nerado govori, nije izuzetak već deo normalne dinamike porodičnih odnosa.
Kako deca rastu i menjaju se, tako se menja i roditeljsko osećanje bliskosti prema njima, što ovu pojavu čini još složenijom i fluidnijom.

Psihološko istraživanje koje se bavi pitanjem roditeljskog favorizovanja dece sprovedeno je u okviru meta-analize objavljene u časopisu Psychological Bulletin, koji izdaje Američko psihološko udruženje (APA). Ova analiza obuhvatila je podatke iz više od 19.000 porodica i otkrila da roditelji često pokazuju suptilne oblike favorizovanja, najčešće prema ćerkama ili deci koja su savesna i prijatnog ponašanja.

Uprkos tome što će to nevoljno podeliti sa drugima, pa čak neće priznati ni sebi, činjenica da roditelji često imaju omiljeno dete govori o tome da se radi o jednoj normalnoj i uobičajenoj situaciji.

Nepisano je pravilo da svu decu treba voleti i tretirati jednako. Zašto se događa da roditelju favorizuju jedno svoje dete? Razlozi za nastanak „omiljenog deteta” mogu biti različiti – od reda rođenja, preko ličnih iskustava i prepoznavanja sopstvenih osobina u detetu, pa sve do asocijacija na drage osobe iz prošlosti.

Jedna od stvari koja utiče na to je red rođenja. Omiljeno dete može da bude prvo, ali je više od polovine ispitanika u psihološkom istraživanju odgovorilo da favorizuje svoje najmlađe dete. Omiljeno dete u porodicama sa troje dece je veoma retko ono srednje. Postoji i poznati sindrom srednjeg deteta, kada se ono oseća izolovano i zanemareno.

Drugi razlozi za odabir omiljenog deteta povezani su sa ličnošću roditelja i njegovim životnim iskustvima. Naša deca reflektuju naše osobine, bilo da su dobre ili loše. Nije čudno onda da roditelj više voli da provodi vreme sa detetom koje mu daje osećaj da je uspešan, a to podsvesno doživljava ako prepozna neke svoje osobine u njemu.

Kvalitet porodičnih odnosa je, takođe, važan faktor. Neka deca ponekad podsećaju roditelja na osobu iz prošlosti koja im je puno značila, na primer na umrlog roditelja ili najdražu tetku.

Kao što se sve menja, tako se menja i odabir mezimčeta. Sam koncept ima vrlo fluidnu prirodu. Ljudi se menjaju, deca naročito, jer su tek u postupku formiranja svoje ličnosti.

Ponekad roditelji često menjaju odabir omiljenog deteta i to ponekad priznaju deci, najčešće pokušavajući ih podstaknuti na lepše ponašanje.

Posledice po decu

Favorizovanje jednog deteta u porodici ponekad ostavlja duboke posledice na sve uključene. Dete koje je omiljeno često razvija „naduvan” ego, potrebu za stalnim divljenjem i osetljivost na kritiku, što kasnije može da oteža njegovo snalaženje u životu i odnosima.

Sa druge strane, manje voljena deca se suočavaju sa niskim samopouzdanjem, smanjenim ambicijama i motivacijom, osećajem odbačenosti i potrebom za dokazivanjem. Ova emocionalna neravnoteža može narušiti ne samo porodične odnose, već i uticati na njihove buduće veze i percepciju sopstvene vrednosti.

Pored toga, i među decom može da se razvije rivalstvo i nezdravo takmičenje za roditeljsku ljubav. To može da poremeti poverenje i povezanost unutar porodice.