Crna zrna za najpopularniji napitak

Kafa (Coffea sp.) vodi poreklo iz južne Etiopije, gde raste u planinskim predelima. Smatra se da je u 14. veku preneta u Arabiju, a odatle krajem 15. i početkom 16. veka proširila se po Bliskom i Srednjem istoku. Arapi su čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i počeli da gaje u Indiji. U Carigrad je dospela 1555. godine, a u Evropu je stigla u 17. veku iz Carigrada preko Mletačke republike. Holanđani su je preneli na Cejlon i Javu u 17. veku, a krajem 18. veka prenesena je u Brazil. Brazil je danas najveći proizvođač kafe i predstavlja dve trećine svetske proizvodnje.

Ova biljka se gaji u svim tropskim zemljama. Raste na vlažnim zemljištima. Bere se zreo ali neosušen plod koji se potom suši na suncu ili zagrejanim sušionicama, ljušti i seme odvaja po krupnoći.

Prema botaničkoj klasifikaciji pripada porodici Rubiaceae. Biljke iz ove porodice uglavnom su rasprostranjene u tropima i suptropima. Kafa je privredno najznačajnija, dobija se uglavnom od biljaka Coffea arabica i Coffea canephora. Coffea arabica je drvo visoko do 6 metara. Plod je sitna bobica, prvo zelena, zatim žuta i na kraju crvena. Bobica je s dva zelena semena, koja su obavijena srebrnastom opnom.

Na zapadnoj obali Afrike raste Coffea liberica. Međutim, ova kafa je slabijeg kvaliteta. Postoji oko 15 varijeteta gajene kafe, jedan od njih je moka, koja se gaji na obalama Crvenog mora.

Seme nepržene kafe sadrži 0,7–1,8 procenata kofeina, 10-11 odsto masti, 8–12 procenata vode, 5–7 odsto šećera, do 40 procenata celuloze i dr. Prilikom prženja sastav se menja: proizvodi se tamno isparljivo ulje – kofeon, gubi se malo slobodnog kofeina, isparava voda, karamelizuju se šećeri. Vrednost, finoća i aroma pržene kafe uslovljeni su količinom i kvalitetom kofeina. Kvalitetna kafa treba da ima zrna podjednake veličine, oblika i boje, da su teška, suva i tvrda, po površini da su glatka, gola, sjajna i da u brazdi imaju ostatak srebrenog semenog omotača. Takođe, smatra se da je stara kafa više cenjena od nove.

Kafa je napitak duge istorije, popularan u mnogim zemljama sveta. Ovo piće se priprema kuvanjem obično u vodi ili mleku. Najčešće se služi topla. Postoji više načina pripremanja, a najpoznatije su turska kafa, filter kafa, espreso, neskafa, irska kafa i kapučino. U kafu se dodaju šećer, mleko, pavlaka, šlag, sladoled, razna alkoholna pića, cimet, smokve, čokolada, lešnik, jaje, vanila itd.

Kao tipična kofeinska droga, kafa nadražuje centralni nervni sistem, kratko nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, izaziva osećaj toplote. U većim količinama uzrokuje lupanje i preskakanje srca i nesanicu.

U narodnoj medicini koristi se protiv dijareje, raznih trovanja, ali najviše kao osvežavajući napitak, koji popravlja raspoloženje i budnost, podižući nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost.