U južnom Banatu, najviše u Padini i Kovačici i pančevačkoj Vojlovici stolećima se priprema slatkiš, jedinstven po izradi. Od tračica od testa prave se šuplje loptice – herovke. Ovaj kolač pripada slovačkoj kuhinji. Slatka, okrugla filigran-mrežica česta je na porodičnim slavljima, ali i na gastronomskim sajmovima i festivalima.

Po jednom predanju slatke šupljikave lopte povezane su sa svadbenim običajima Slovaka. Žene koje kumuju na krštenju ili na svadbi nosile su ih na dar svom kumčetu. Druga verzija, pak, herovke smešta kao propratni deo rituala prošnje devojke. U obe verzije pojavljuje se kuma koja uz poklon-paket, koji sadrži doboš tortu, ne može da se pojavi na slavlju bez herovki.

Izrada po porudžbini

„Ne znamo baš tačno koliko je star taj kolač, ali znamo da su ga spremale naše bake i prabake. Verovatno su taj recept doneli naši preci još pre više od 220 godina kada su iz Slovačke došli u ove krajeve. Recept se prenosi s kolena na koleno i traje, jer je povezan s našim običajima, ali su se i oni malo promenili. Recimo, moja svekrva ih je pravila po porudžbini i to se išlo kod kume u kuću, a danas nam mušterije donesu materijal za izradu, jer jedna osoba sama ne može da ga napravi. Potrebne su najmanje dve žene, a još bolje je više, pa kad spremamo herovke, lepo se i družimo”, kaže Danijela Holok Kalmar.

Posebno interesantan detalj u receptu za ovaj kolač je rakija kao obavezni sastojak!

„Rakija se dodaje da bi herovke bile hrskave, da se lepo ispeku i da ne upiju ulje. Kada je kolač pečen, stavlja se na ubrus da se prohladi. U međuvremenu se pomešaju šećer u prahu i vanilin-šećer i u to se svaka lopta uvalja, a onda dobro protrese da bi šećer prošao u unutrašnjost kolača”, precizira naša sagovornica.

Deo recepta da bi herovke uspele je i više pari ženskih ruku i dobra podela posla. Tako, priča nam Danijela, jedne mese, druge su zadužene da „uhvate šturu”, da se testo lepo rastanji na mašini, a treća grupa je zadužena za prženje.

Posebna je i kutlača

Da bi se kolač napravio, potrebni su rutina, ali i kutlača. Prvo mora da se ima osećaj za testo – ne sme da bude ni mekano, ni tvrdo. Uz mašinu koja je zamenila oklagiju i dubok lonac za prženje, neophodna je posebna, velika kašika. Ona je od metala, izbušena je i ima poklopac. Nju prave posebni majstori, a i njih je sve manje, pa se ovaj dragoceni kuhinjski alat ovde posebno čuva.

Herovke se prže jedna po jedna, a vade iz ulja, opet po osećaju ili prosto rečeno – dok loptice blago ne porumene.

„Kutlača mora da ’radi’ sve vreme, da se vrti, kako bi ulje strujalo kroz šupljine zamotanog testa i peklo ih iznutra, sve dok ne postane hrskavo. Meni u toj našoj podeli posla najčešće zapadne da ih pržim, pa ih valjda zbog toga retko jedem. Nadišem se mirisa”, kaže Danijela, a baš taj miris privlači narod na festivalima hrane.

Majstorice koje ih vešto prave svedoče da su herovke jednako zanimljive i deci i odraslima – i onima koji ih probaju prvi put i onima koji ih kupuju redovno. Toliko su omiljene da uvek prve planu, pogotovo kada se pripremaju na licu mesta, jer ljudi vole da gledaju proces proizvodnje, pa apetit dodatno raste.

A kada se stigne do degustacije, i tu ima uputstvo kako ih jesti. Herovke nije preporučljivo gristi, jer će onaj koji tako radi odmah biti sav umrljan od šećera u prahu. Zato se prvo izlome, pa se pažljivo odvaja traka po traka – sve prstima.

RECEPT ZA HEROVKE

Potrebno je:

3 žumanceta

brašno

šećer za posipanje, cimet

rakija

Brašno i žumanca se sjedine, doda se kašika rakije, pa umesi testo kao za supu. Potom se na pobrašnjenoj površini razvalja da bude tanko, iseče na trake širine palca i po dve do tri se smotaju u specijalnu kašiku (kutlaču) s rupicama. Tada se spuštaju u vruće ulje i prže dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Kolače potom ostaviti na ubrusu da upiju višak masnoće, a kada se ohlade, posuti šećerom u prahu i cimetom. U testo se može dodati i jestiva boja, pa se onda dobijaju šarene verzije.