Papa Franja, koji je preminuo na vaskršnji ponedeljak, neće biti sahranjen sa većinom svojih prethodnika u kriptama ispod bazilike Svetog Petra u Vatikanu. On je krajem 2023. godine otkrio da je „već pripremio” svoju grobnicu u bazilici Santa Marija Mađore, u rimskom naselju Eskilino.

Ta crkva je jedna od četiri glavne papske bazilike i tu je sahranjeno sedam papa - od Honorija Trećeg 1216. do Klementa Devetog 1669. godine.

Papa Franja je, pre i posle putovanja u inostranstvo, uvek birao da se moli u bazilici Santa Marija Mađore. Više od 100 puta posetio je tu crkvu iz petog veka i molio se pred likom Svete Bogorodice i malog Isusa, piše Dejli mejl.

Dalji prekid tradicije odnosi se na to i da će papa Franja biti položen u jedan drveni sanduk obložen cinkom.

Njegov prethodnik papa Benedikt Šestanesti sahranjen je u tri kovčega - uključujući i jedan od olova - koji se nalaze jedan u drugom. Benedikt je ležao u bazilici Svetog Petra, a zatim je sahranjen u kripti ispod tog zdanja.

Papa Benedikt je sahranjen u istoj grobnici u kojoj je do 2011. godine bio njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi, koji je umro 2005. godine. Posmrtni ostaci pape Jovana Pavla prebačeni su u kapelu na glavnom spratu bazilike nakon što je beatifikovan 2011.

Drveni poklopac na krajnjem spoljašnjem Benediktovom kovčegu ukrašen je jednostavnim metalnim krstom, amblemom njegovog skoro osam godina dugog papstva i natpisom na latinskom, na kojem se navodi da je živeo 95 godina, osam meseci i 15 dana kada je umro 31. decembra 2022.

Natpis, takođe, beleži datum prestanka njegovog papstva kada je otišao u penziju, 28. februara 2013. i postao papa emeritus. Bio je prvi papa u šest vekova koji se povukao.

U kovčeg je, takođe, stavljen pisani izveštaj o njegovom istorijskom papstvu poznatom kao „rogito”. U kovčeg su položeni i novčići iskovani tokom njegovog pontifikata i njegova palijum traka sa vezenim krstićima, verska odeća koja se nosila preko papskih haljina i simbol je papinske vlasti i duhovne povezanosti sa Svetom Stolicom.

Otkako je crkva Svetog Petra završena 1626. godine, 24 od 31 - više od tri četvrtine papa - sahranjeno je u njenim kriptama.

Jovan Dvadeset Treći, koji je umro 1963. godine, sahranjen je u sarkofagu od mermera ispod bazilike Svetog Petra. Od 2001. godine njegovo telo je izloženo u staklenom sarkofagu ispod oltara Svetog Jeronima u crkvi Svetog Petra.

Promenjeni pogrebni obredi

Vatikan je objavio prve fotografije tela pape Franje. On je položen u jednostavan drveni kovčeg, sa brojanicom među prstima, mitrom na glavi i odeven u crvenu liturgijsku odoru, dan nakon što je preminuo od posledica moždanog udara u svom apartmanu u Domu svete Marte, gde se oporavljao nakon više od mesec dana provedenih u rimskoj bolnici Đemeli, zbog obostrane upale pluća.

Uz odar se nalaze švajcarska garda i kardinal Pjetro Parolin.

Prema planu, telo će sutra, 23. aprila, biti premešteno u baziliku Svetog Petra, kako bi vernici mogli da odaju počast.

Sahrana pape Franje bi trebalo da se održi u subotu, 26. aprila, potvrđeno je na prvoj opštoj kongregaciji kardinala u Rimu.

Prošle godine, u drugom izdanju priručnika „Pogrebni obredi rimskog pape“ (Ordo Eksekuiarum Romani Pontificis) ažurirani su obredi koje je prvobitno odobrio papa Jovan Pavle.

Umesto da počiva na katafalku u crkvi Svetog Petra tokom perioda ležanja u državi, Franjino telo će ležati u njegovom kovčegu, koji će ostati otvoren do noći uoči njegove sahrane, preneo je Vatikan njuz.

Papina smrt je, takođe, ritualno potvrđena u njegovoj spavaćoj sobi, a ne u njegovoj privatnoj kapeli. U Obredima se još navodi da će on biti stavljen u svoj kovčeg pre nego što bude unesen u crkvu Svetog Petra.

U izveštaju lista Politiko navodi se da je papa Franjo svojim poverljivim osobama rekao da možda neće preživeti upalu pluća, zbog koje je hospitalizovan 14. februara. Lekari su mu dijagnostikovali „složenu“ respiratornu infekciju i zabranili mu učešće u nekoliko angažmana, a Vatikan je ove nedelje otkazao ili ponovo zakazao njegove papske audijencije.

Vatikan je potvrdio upalu pluća i rekao da Franjina respiratorna infekcija uključuje i astmatični bronhitis, što zahteva upotrebu kortizonskog antibiotskog lečenja. Infekcija je bila posebno zabrinjavajuća, jer je papi uklonjen deo jednog plućnog krila kada je imao 21 godinu, navodi list.

Vatikan je zapečatio papinu zvaničnu rezidenciju na trećem spratu Apostolske palate, kao i stan na drugom spratu kuće Santa Marta pored bazilike Svetog Pertra, gde je papa boravio, što simbolizuje početak perioda žalosti i formalni kraj Franjinog pontifikata, prenosi Vatikan njuz.

Obred potvrde smrti i polaganja u kovčeg tela pape Franje, obavljen je u kapeli u prizemlju kuće Santa Marta.

Američki pressednik Donals Tramp i francuski Emanuel Makron su potvrdili dolazak na sahranu, a prisustvovaće najverovatnije i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.