Čuvarkuća iz 1917. godine

U pirotskom kraju uskršnje obojeno jaje poznato je pod nazivom peraška, a to znači nešto šareno i bogato ukrašeno. Tradicija nalaže da se posebna pažnja posvećuje prvom ofarbanom jajetu – čuvarkući, koje se najčešće boji u crveno i kojem se pripisuju zaštitničke moći.

Etnolozi bi rekli da čuvarkuća predstavlja važan element naše duhovne baštine. Na njoj se obično iscrtava krst i ispisuju slova HV (Hristos vaskrse), uz godinu izrade i mesto porekla. Muzej Ponišavlja poseduje impresivnu kolekciju uskršnjih jaja, među kojima se ističe primerak iz 1917. godine, ukrašen motivom pčele. Tu su i dragoceni primerci iz Sukova (1920. godina, s ispisanim imenom Kokan), kao i jaja datirana u 1936, 1943. i 1950. godinu.

– Uskršnja jaja predstavljaju materijalizovani susret narodne tradicije i pravoslavlja. Ali i više od toga, svedoče i o umetničkoj kreativnosti naroda, kao i vezi između prirode i čoveka. Šaranje uskršnjih jaja često je smatrano svetom radnjom. Jedna od tradicionalnih tehnika je šaranje jaja voskom. Naročito je korišćen pčelinji vosak, koji je kao i sama pčela imao obeležja svetog – kaže Lea Vučić, etnološkinja Muzeja Ponišavlja, Pirot.

U pravoslavnoj tradiciji, dodaje naša sagovornica, posebno na području Balkana, pčela se dovodi u vezu s božanskom mudrošću i nadahnućem. Povezuje se i s Hristom zbog svoje vrednoće, marljivosti i sposobnosti da proizvodi med koji se smatra simbolom Hristove slatkoće i dobrote. U ranoj hrišćanskoj umetnosti, Hristos je ponekad nazivan dobrom pčelom. Prisustvo motiva pčele na uskršnjem jajetu iz 1917. godine koje se čuva u našem muzeju verovatno je povezano s ovom simbolikom i predstavlja spoj hrišćanskih vrednosti s narodnim verovanjima o pčelama kao simbolima plodnosti, marljivosti i izobilja, pojašnjava za „Magazin” Lea Vučić.

Istraživanja Etnografskog muzeja otkrivaju zanimljive običaje vezane za konzumiranje uskršnjih jaja. Dok se generalno smatralo da donose zdravlje i napredak, postojale su i specifične zabrane. U selu Lužnica, na primer, čobanima nije bilo dozvoljeno da jedu jaja, jer se verovalo da bi to moglo uzrokovati pojavu bolesti žljoka (guke po telu) kod ovaca. U pirotskom kraju postojao je i običaj da mlada na Uskrs posećuje kuma, starog svata i devera, donoseći im na dar uskršnja jaja na tanjiru pokrivenom peškirom. U selu Zvonci, pored jaja, mlada je darovala i hlebove s po jednim belim jajetom. Drugi dan Uskrsa rezervisan je za sečenje posebnog kolača – čureka u koji je stavljena peraška, a taj isti kolač se na Đurđevdan zakopavao u vinograd kao simbol plodnosti i zaštite. Čurek je posebna vrsta obrednog hleba u koji se stavlja uskršnje jaje. Tradicionalno se priprema od kvasnog testa, često obogaćenog jajima, maslacem ili uljem, što mu daje donekle slađi ukus i mekšu teksturu u poređenju s običnim hlebom. Ovaj hleb se mesi u obliku pletenice u čiji se uvijeni centar stavlja jaje koje se peče zajedno s hlebom.

Na Veliki petak, običaji ovog kraja nalažu da rano, pre sunca žene farbaju jaja koja tada nazivaju peraške. Tradicionalne tehnike bojenja uključivale su upotrebu stipse, koja se mogla kupiti od lokalnih seljaka. Za postizanje svetlijih nijansi kombinovala se mlečika s lukovinom. Žitelji sela Rasnice koristili su tečnost od iskuvane deteline, dok su u Suvodolu takođe koristili detelinu za bojenje. U nekim selima koristila se i zelena prolećna pšenica. Zajedničko svim ovim tehnikama bilo je pravilo da se jaja moraju farbati pre izlaska sunca.

Praznik crvenih jaja

U mnogim kulturama, uključujući i srpsku, prvo jaje koje se boji za Uskrs je uvek crveno. U istorijskim izvorima, poput starih turskih zapisa, Uskrs je nazivan praznikom crvenih jaja upravo zato što je turskim posmatračima ova praksa bila najupadljiviji i najprepoznatljiviji aspekt hrišćanskog praznovanja Uskrsa.

– Crvena jaja bila su ne samo deo verske prakse, već i simbol socijalne interakcije tokom praznika – darovana su, razmenjivana i služila kao sredstvo za povezivanje zajednice, što je dodatno naglasilo njihovu važnost u celokupnoj slici praznika. U narodnoj tradiciji crvena boja se takođe povezuje sa životom, vitalnošću i zaštitom od zla, što dodatno ojačava simboličku vezu između crveno obojenih jaja i suštine Uskrsa kao praznika koji slavi pobedu života nad smrću – kaže etnološkinja Muzeja Ponišavlja, Pirot.