U češkom filmu „Baka od leda”, glavna junakinja Hana, penzionisana bibliotekarka, počinje da se kupa u ledenom jezeru nakon što upozna neobičnog muškarca koji to praktikuje redovno. I u mnogim primorskim gradovima na Mediteranu organizuju se zimska kupanja, uključujući i ona tradicionalna za Novu godinu.

U svetu koji se sve češće suočava s ekstremnim vrućinama, sve više ljudi pronalazi osveženje u vodi. Ipak, mnogi ne posežu za hladnom vodom samo zbog rashlađenja, već i iz uverenja da ona donosi brojne zdravstvene koristi – kako za telo, tako i za um.

Kupanje u ledenoj vodi širom sveta praktikuju sportisti, rekreativci, pa čak i budistički monasi koji ritualno ulaze pod ledene vodopade u okviru duhovnih vežbi. Mnogi od njih tvrde da ih hladna voda ne samo razbuđuje, već i opušta. A u poslednje vreme i nauka se sve više bavi pitanjem – šta se zapravo dešava u telu i mozgu kada uronimo u hladnu vodu?

Ljudi koji se redovno izlažu hladnoći često opisuju osećaj unutrašnjeg mira i „mentalnog resetovanja” nakon kupanja. Taj osećaj, kako se pokazalo, nije samo subjektivan – iza njega stoje konkretni neurofiziološki mehanizmi.

Jedna studija objavljena u PubMed Central-u pokazala je da kratkotrajno izlaganje hladnoj vodi aktivira delove mozga zadužene za emocionalnu regulaciju i kognitivnu kontrolu. Aktivnost tzv. „mreže u stanju mirovanja” (DMN), koja je često prenaglašena kod osoba sa depresijom i anksioznošću, značajno se smanjuje – naročito kod onih koji često neprestano ponavljaju negativne misli.

Kako telo reaguje na hladnoću?

Kada osoba uđe u hladnu vodu, termoreceptori u koži detektuju nagli pad temperature, što aktivira simpatički nervni sistem. Brojne studije ukazuju da ovakvo izlaganje može izazvati pojačano lučenje tzv. hormona sreće – dopamina, serotonina i endorfina. Ipak, naučnici ističu da su za čvršće zaključke potrebna dodatna istraživanja.

S druge strane, povećanje nivoa noradrenalina tokom boravka u hladnoj vodi potvrđeno je više puta. Ovaj hormon izaziva vazokonstrikciju – sužavanje krvnih sudova – kako bi telo zaštitilo vitalne organe od gubitka toplote. Noradrenalin, takođe, deluje kao prirodni antidepresiv i sredstvo za umirenje.

Tim kanadskih naučnika sa Univerziteta u Otavi, sproveo je eksperiment u kojem je deset zdravih, mladih muškaraca, prosečne starosti 23 godine, svakodnevno po sat vremena boravilo u vodi temperature 14 stepeni Celzijusa, tokom sedam dana. Analizom uzoraka krvi pratili su kako se telo adaptira na hladnoću – naročito u kontekstu procesa obnove ćelija i stresa.

Fokusirali su se na dva ključna biološka procesa: apoptozu i autofagiju. Apoptoza je programirana smrt ćelija – način na koji telo uklanja oštećene ili nepotrebne ćelije. Autofagija je proces recikliranja unutar ćelija – ćelije uklanjaju sopstvene oštećene delove i na taj način se obnavljaju.

Već u prvim danima istraživači su primetili porast markera za apoptozu i upalu – što ukazuje na to da je telo hladnoću doživelo kao stres. Međutim, kako su dani prolazili, organizam se prilagodio: apoptoza se smanjila, a autofagija pojačala.

„Zadivilo nas je koliko se brzo telo prilagodilo”, rekao je fiziolog Glen Keni, vođa studije.

„Izlaganje hladnoći moglo bi da pomogne u prevenciji bolesti i čak da uspori starenje na ćelijskom nivou. To je kao fino podešavanje mikroskopskog mehanizma vašeg tela”.

Njegova koleginica, fiziolog Keli King, dodaje:

„Na kraju adaptacijskog perioda zabeležili smo značajno poboljšanje u toleranciji ćelija na hladnoću. To sugeriše da redovno izlaganje pomaže telu da se bolje izbori sa ekstremnim spoljnim uslovima”.

Hladnoća poboljšava autofagiju

Balans između apoptoze i autofagije ključan je za zdravlje: previše apoptoze može izazvati gubitak zdravih ćelija, dok premalo može dovesti do opstanka oštećenih ćelija koje se mogu pretvoriti u maligne.

Autofagija je, s druge strane, važna za eliminaciju toksina i oštećenih delova ćelije. Sve više istraživanja povezuje ovaj proces sa usporavanjem starenja i smanjenjem rizika od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove.

„Naši nalazi ukazuju na to da ponovljeno izlaganje hladnoći značajno poboljšava funkciju autofagije – ključnog mehanizma ćelijske odbrane”, kaže Keni, i dodaje da bi taj proces mogao da igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja i produženju života.

Iako se radi o malom uzorku i kratkoročnom istraživanju, ovi rezultati se uklapaju u širu sliku i rastući interes nauke za koristi hladne vode. U kombinaciji sa dosadašnjim saznanjima o pozitivnom uticaju na raspoloženje, upale, metabolizam i imunitet, ova otkrića dodatno potvrđuju ono što su mnogi već intuitivno znali – da hladna voda, ako se koristi pametno, može da postane ozbiljan saveznik zdravlja.

Kupanje u hladnoj vodi, međutim, nije za svakoga. Nije preporučljivo osobama koje imaju kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak, srčane aritmije ili anginu pektoris. Nagla vazokonstrikcija i porast pritiska mogu da izazovu ozbiljne komplikacije, uključujući i infarkt.

Ovakva praksa, takođe, nije preporučljiva za osobe sa epilepsijom, neregulisanim dijabetesom, Rejnoovim sindromom i poremećajima termoregulacije. Trudnice, stariji ljudi sa hroničnim bolestima, kao i svi oni koji nisu postepeno priviknuti na hladnoću – trebalo bi da budu oprezni i konsultuju se sa lekarom.