Veštačka inteligencija i korisna i rizična

Da li je veštačka inteligencija (VI) Pandorina kutija i koliko bi njena pojava trebalo da nas zabrinjava, pitaju se ljudi širom sveta. Svetska javnost burno je reagovala kada je američki magazin „Tajm” u svom tradicionalnom izboru ličnosti godine 1982. umesto čoveka odabrao mašinu! Na naslovnoj stranici objavljena je fotografija računara i skulpture čoveka sačinjene od papira koji sedi pred kompjuterom. Sada „glavni igrač” u mnogim oblastima postaje veštačka inteligencija.

Uzbudljivo je i izazovno pratiti uspešne primere upotrebe veštačke inteligencije u medicini, saobraćaju, energetici, rudarstvu, industriji i poljoprivredi. Uočava se i jedan sporedan efekat: istovremeno s primenom pokreću se i kritičke rasprave o postojećem stanju u ovim sektorima.

Šta će nam ona zaista doneti, odgovor smo potražili od Dragorada Milovanovića, diplomiranog inženjera elektrotehnike.

– Veštačka inteligencija u našem fokusu je sve više kao primenjena oblast računarskih naučnih disciplina koje obuhvataju razvoj raznih sistema i servisa. Oslanjaju se na velike količine podataka za formiranje matematičkih modela, izvođenje zaključaka, generisanje sadržaja i podršku u donošenju odluka. Upravo sposobnost samostalnog učenja i adaptacije predstavlja VI veoma značajnom novom tehnologijom s primenom u svim segmentima našeg rada i života. U širem smislu, njen koncept podrazumeva inteligentno ponašanje u složenim okruženjima, zaključivanje, učenje, komunikaciju i sprovođenje akcija – navodi Milovanović i podseća da je ona nastala kao rezultat potrage za inteligentnim mašinama koje prevazilaze sposobnosti ljudi. I dugo se razvijala da bi od 2022. u fokusu bili generativni servisi veštačke inteligencije zasnovani na velikim jezičkim modelima (LLM). Nastaju digitalni asistenti i softverski agenti.

On dodaje da se tehnologija veštačke inteligencije brzo razvija i donosi brojne ekonomske i društvene koristi u svim segmentima industrije i društvenih aktivnosti, ali istovremeno postoje i rizici primene i zabrinutost o mogućim štetnim posledicama. Oprez je neophodan pre svega u sektorima obrazovanja, zdravlja i životne sredine.

Postavljaju se etička pitanja koja je sada neophodno rešavati: privatnost, diskriminacija i predrasude. Preovlađuje ideja da je neophodna odgovorna, objašnjiva, transparentna i pravedna VI za sve pojedince i organizacije. Dakle, da je tehnički pouzdana i bezbedna, u skladu sa zakonom i utvrđenim etičkim principima i vrednostima. Njen cilj treba da bude bolje inteligentno delovanje u svakodnevnom životu, ali i u složenim okruženjima.

– Društveni mediji postali su osnov komunikacije, imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i povezivanju ljudi. Upotreba VI u društvenim mrežama raste i menja medije. Korisnici interneta sve više vremena provode na društvenim mrežama. Količina podataka se stalno povećava, tako da je neophodna primena rešenja veštačke inteligencije. Ali, s druge strane, ona se istovremeno upotrebljava i za generisanje novog sadržaja na mrežama u servisima interaktivnog dijaloga s korisnicima, kroz digitalne asistente i agente, koristi se za automatsko analiziranje ponašanja i predikciju. Masovno profilisanje korisnika, kao i pokretanje kontroverznih kampanja predstavlja nove izazove – naglašava Milovanović.

Otkako je pokrenut Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT), mnogi oduševljeno izjavljuju da on štedi sate pretrage na internetu. Valja smisliti pitanja o nekoj temi i ovaj servis odmah odgovara. Stalno stižu nove, unapređene verzije, ali se otvaraju i mnoge nedoumice. Evropa je zakonom uskladila primenu VI u oblasti primenjenih nauka i tehnike, ali u EU je zabranjena upotreba veštačke inteligencije za prediktivne policijske obrade, zasnovane na profilisanju i sistemima koji za biometrijskim podacima posežu u kategorizaciji građana na osnovu vere i rase, kao i drugih ličnih podataka.

Čet Dži-Pi-Ti piše za „Magazin”

Ovo je intervju koji nam je dao Čet Dži-Pi-Ti. Pitali smo šta posetilac ne sme da propusti da vidi u Beogradu. U odgovoru kaže: „Beograd je grad bogate istorije, kulture i zanimljivog noćnog života. Evo i nekoliko mesta koje bi trebalo posetiti. Kalemegdan: istorijska tvrđava i park u srcu Beograda, sa spektakularnim pogledom na ušće Save u Dunav.

Hram Svetog Save: jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, smešten na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save. Impresivna arhitektura i unutrašnja dekoracija čine ga nezaobilaznim mestom.
Skadarlija: boemska četvrt Beograda, poznata po tradicionalnim restoranima, kafanama i umetničkoj atmosferi. Idealno mesto za uživanje u srpskoj kuhinji i muzici uživo.

VI je predložila posetu Muzeju Nikole Tesle, nije zaboravila Adu Ciganliju, opisavši je kao popularno jezero, poznato kao „beogradsko more”. Vreme tokom uskršnjih praznika ličiće na martovske dane s temperaturama do 15 stepeni.