Pušti me proć

Danas su u modi široki bulevari, ali su uski sokaci ti koji mame turiste svojim osobenostima. U Ginisovu knjigu rekorda kao najuža ulica na svetu, široka jedva 31 centimetar, upisana je Šprojerhofštrase, duga nešto manje od četiri metra u nemačkoj varošici Rojtlingen u pokrajini Baden-Virtemberg. Predstavlja pravu atrakciju. Nažalost, dalji opstanak ove uličice nalazi se pod znakom pitanja jer voda prodire kroz njene zidove i stvara ispupčenja koja je čine još užom, a ulica nije više ulica ako niko ne može da prođe njome.

Šprojerhofštrase je izgrađena 1727. godine tokom rekonstrukcije, nakon što je područje uništeno u velikom požaru širom grada. Vodi se kao Gradska ulica broj 77.

Semafor za mimoilaženje

Nešto šira je praška Ulica Vinarna Čertovka, od zida do zida je oko pola metra, a dugačka je oko 10 metara.

– Toliko je uska da ima semafor za pešake – ispričala nam je svetska putnica doktorka Zorica Minović za koju, kako kaže, putovanja nisu nagrada za rad, već životno obrazovanje.

– U najstarijoj praškoj četvrti, na Maloj Strani, posetila sam ovu ulicu. Toliko je uska da se dve osobe ne mogu mimoići. Stepenice vode do istoimenog restorana sa čije terase sam uživala u pogledu na Vltavu i Karlov most. „Saobraćaj” regulišu dva semafora, na krajevima ulice, koja signaliziraju kada je ulica slobodna. Turisti se ovde rado slikaju i ne mare za semafore koji regulišu prolaz samo jednog čoveka u jednom pravcu, tako da se često sudaraju s prolaznicima koji idu iz suprotnog smera.

U engleskom gradu Ekseter je Parlament ulica duga 50 metara i svega 0,64 metra široka. Takođe pretenduje na titulu najuže.

Istini za volju, svako može da pravi turističku atrakciju od čega god mu se učini da je zgodno. Primorci će reći da svaki grad i gradić na Mediteranu ima užu ulicu. Recimo, Klančić ili Greškovićev prolaz – takođe se diči da je najuža ulica, ako pitate Vrbničane na ostrvu Krk i turističke vodiče u ovom kraju. Prolaz je dugačak 10 metara i širok u proseku 60 centimetara, što je uže od pomenute engleske ulice. I još pride, u Klančić ulici ljudi žive i nije reč samo o prolazu kao u Rojtlingenu.

Ulica svađe i ljubavi

Pušti me proć, naziv je ulice u kotorskom Starom gradu. Široka je svega 80 centimetara, a pošto se u njoj retko dva čoveka mogu mimoići, Kotorani su joj nadenuli ime Pušti me proć ili Pušti me pasat. Specifičnosti Starog grada u Kotoru je što njegove ulice nemaju zvanična imena. Uglavnom su to tradicionalni nazivi koje su im meštani dali kako bi se lakše snalazili u gradskom jezgru. Tako ovde postoje: Duga, Mokra, Uska, kao i Pušti me proć. Po pričama starih Bokelja, često je tu dolazilo do svađe kako između žena, tako i između muškaraca. Pošto je poprilično mračna, bila je idealno mesto i za ljubavne sastanke.

Brašov, jedan od najlepših gradova u Rumuniji, takođe kao turističku atrakciju predstavlja Strada Sfori ulicu (u prevodu – uska ulica) ili Bulevar, kako ga iz šale zovu meštani. Široka je samo 130 centimetra, a u nekim delovima se sužava na tek nešto više od jednog metra, što je svrstava među najuže evropske ulice.

– Pominje se u dokumentima iz 17. veka. Prvobitno je bila sagrađena kao vatrogasni koridor u 15. veku. Dvoje se teško mogu mimoići. Ali je nisu zaobišle legende o ljubavi. Zaljubljeni par se mora držati za ruke i ne smeju dotaći zidove da se ne bi rastali ili pak da se poljube baš u ovoj ulici. Takođe, ukoliko par ima problema u ljubavi, legenda kaže da treba da prođu ulicom i da će se na izlasku pomiriti. Zbog specifične širine Strada Sfori bila je mesto za megdane – objašnjava naša sagovornica.