Princ od Vranje „u mašini"

U nastupu na „Pesmi Evrovizije” mislim da je za nas najbitnije kakvu sliku šaljemo u Evropu, kaže tridesetdvogodišnji Stefan Zdravković Princ, predstavnik Srbije na predstojećem majskom muzičkom takmičenju u Bazelu.

U razgovoru za „Magazin” pevač i tekstopisac, dosad poznatiji kao Princ od Vranje, otkriva da se takvom devizom vodi u pripremama za veliki nastup.

Sluša savete Željka Joksimovića

Smatra, kako kaže, da ide „s dobrom podlogom” – s obzirom na započetu turneju na kojoj predstavlja novu verziju pesme „Mila”, dok ujedno stiče iskustva na sceni, ali i ima sjajnu saradnju sa Željkom Joksimovićem uz čiju pomoć je ta verzija nastala.

„Željkovi saveti na osnovu njegovog nastupa i visokog plasmana na ’Evroviziji’ su mi dragoceni, jer je važno da znam kako da se tamo ponašam. Dao mi je dodatni vetar u leđa, jer o takvoj saradnji donedavno nisam mogao ni da sanjam. Za mene je, zahvaljujući tome, najbitniji taj momenat samog fokusa na nastup i da uprkos svim obavezama i dešavanjima koji predstoje ostanem dosledan ideji, da budem veran timu i eliminišem sve što može da me omete”, ističe.

Za početak, otkriva nam, trudi se da se dobro svakog dana naspava. „Kako bih imao dovoljno baterija i energije za dan koji mi sledi, jer otkako ustanem bukvalno sam 'u mašini' u gustom rasporedu proba, snimanja, usavršavanja LED ekrana i vizuala koji ćemo prikazati na samom nastupu... Takođe, u kontaktu sam već sa svim predstavnicima zemalja koji učestvuju, imamo grupu na „Instagramu”, a ostvario sam već i nekoliko prijateljstava. Igraćemo i „soni plejstejšn”, kako stvari stoje, biće to za mene jedna lepa godina.”

Već je zadovoljan turnejom po Hrvatskoj i gostovanjem sa „Frajlama”, a raduje se odlasku u Amsterdam, London i Madrid. Kaže da je gotovo bez dana predaha, čak i proslave, krenuo s pripremama za veliku evrovizijsku scenu. „Mislim da sam nekako svakog dana na mestu na kojem predstavnik Srbije treba da bude – da zaista može da razmišlja samo u nastupu i pevanju”, kaže smireno i dostojanstveno.

Pitali smo, na to, da li će ostati tako smiren ili pomalo dobija tremu kako se približava za njega veliki dan, da li lično izbor njega za predstavnika na najvećem evropskom takmičenju doživljava kao odskočnu dasku ili kao životnu ulogu. Stefan za „Magazin” odgovara:

„I kao životnu rolu i ispunjenje sna i kao veliku odgovornost. Doživljavam sve to kroz jedan pozitivan aspekt, mislim da je to nagrada za sve što smo uradili kao tim u kojem sam i kao pojedinci. Od 2009. godine bavim se muzikom i nijednog trena, tokom uspona i padova, nisam pomislio da ne ostanem dosledan toj svojoj velikoj ljubavi.”

Kako priznaje, ovakav uspeh ne može nikada da se očekuje: „Još na početku kada se prijavite na festival za pesmu s kojom naša zemlja ide na veliku scenu, ima više koraka koje morate da pređete. Prvo, ne znate da li ćete proći kroz sve te 'filtere' da uopšte učestvujete, pa onda kroz sve ostale etape. To je čar tog festivala, što se do kraja ne zna šta će da se desi. Imam veliku sreću da me je život već spremao na situacije u kojima čovek mora da pod pritiskom koji scena nosi pokaže najbolje od sebe. Mislim da sam se kroz takve situacije spremio dovoljno da ne budem u strahu i panici. A trema, naravno, uz odgovornost mora da postoji.”

Uspeh pod pritiskom

Kako dodaje, on smatra da je upravo tip ličnosti koja voli takve izazove, pošto smatra da se veliki uspesi postižu samo pod nesvakidašnjim pritiskom. Pri čemu, kaže, svi veliki projekti sa sobom nose odgovornost.

Počeo je kao pevač u srednjoškolskom bendu „Šesta žica” koji su osnovali u Šestoj beogradskoj gimnaziji. U muzičku školu išao je svega dva dana, u rodnom Vranju, dok nije shvatio da neće dobiti klavir da svira. Svira bubanj i bas, a klavir mu je ostao velika tiha ljubav i čežnja. Umesto muzičkog obrazovanja, završio je Odsek za skandinavske jezike i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pre pet godina dobio je glavnu ulogu u rok operi „Isus Hrist superstar” čiju postavku je organizovao KC Studentski grad. Napisao je pesmu „Lepo moje Vranje” koju izvodi Đorđe Popović. Bio je i državni prvak u karateu. Sportski je nastavio: prošli put je na „Pesmi za Evroviziju” osvojio drugo mesto.