Tajna Dragana Galeva

Spontanost, gestikularnost, neočekivani ritmovi i slobodno strujanje boje u likovnim delima snažne ekspresije – prvi je utisak u susretu sa stvaralaštvom  makedonskog i evropskog umetnika Dragana Galeva, rekla je kustos galerije „Singidunum” Maja Škaljac Stanošević na otvaranju izložbe zapaženih ekspresivnih radova  makedonskog umetnika.

–  Složeni, individualni opus ovog autora, možemo da posmatramo dualno, dvojako. U većini radova njegov umetnički izraz nosi u sebi univerzalni karakter, opštu priču koja se zasniva na principu vizuelnih asocijacija, bez direktnog interpretiranja realnosti. Ta strukturalna novina je zapravo autorovo traženje identiteta kroz slike kojima dominiraju osnovni likovni elementi jakih kontrasta, pastelarnih nanosa i ekspresivnih pokreta. U eruptivnim, snažnim kompozicijama slobodne formalne građe, faktor boja je bitna plastička činjenica, jer nam baš izražajan i smeo kolorit otkriva svet složenih, često kružnih celina, kolopleta linija i mrlja. Svakim novim delom, Dragan Galev oživljava na višem emotivnom nivou količinu strasti, koju uliva u materiju u mnoštvu svetova sopstvene percepcije, dodaje Škaljac Stanošević.

Istoričarka umetnosti Maja Živanović kaže: „U pojedinim radovima drugačije sagledavamo apstrakciju. U tim etapama ona je sam život, odnosno spona između Draganovog optimizma i energije prirode njegove rodne Makedonije. Polet sećanja i utisaka, ali i vedrih i dramatičnih situacija u prirodi, preneseni su u slojevite slike živog tkiva i komplementarnih ritmova umetnikove reminiscencije. Priroda se preobražava dinamikom koja je i dalje primarna, a dejstva sučeljenih kolorističkih površina i rezultata curenja boje daju efekat neposrednosti i svežine”.

Kako nam je za „Magazin” Dragan Galev rekao, njegovo stvaralaštvo najviše pripada akcionom slikarstvu, „jer je samo platno akciona ploha na kojoj umetnik deluje brzim pokretima i intenzivnim bojama, stvarajući metafore ljudske i umetničke slobode, a  što izaziva različite asocijacije kod posmatrača”. Kako nam je otkrio, od početka spontano stvara, a akademiju likovnih umetnosti nije završio, odnosno ni upisao jer „nije imao vezu”. Bilo mu je, objašnjava, samim tim mnogo teže, jer je morao sam da uči. Ipak, bio je uporan i izložbe je, osim u Makedoniji imao i u gradovima Evrope, počev od Bazela u kom živi. Ovo je prva izložba u Beogradu, koji voli kao grad dobrih ljudi. Možda će se jednog dana vratiti u živopisnu, rodnu Makedoniju, koja mu je donela ove inspiracije. „Galev je autentični slikarski narator savremenog doba, koji jedinstvenim celinama apstraktnog ekspresionizma transponuje prostore unutrašnje imaginacije. Otkriva arhetipsko, u stalnom dijalogu sa sobom i svetom, uvažavajući pouke i iskustva jezika apstrakcije. Njegova umetnost je ekvivalentna emocijama koje nosi i pleni iskrenošću, duhovnim optimizmom i rasplamsanom paletom boja”, ocenjuju inostrani kritičari.