Asketski duh patrijarha Pavla

Celu prošlu godinu u svom likovnom radu mladi slikar Uroš Lukić posvetio je liku patrijarha Pavla. Razlog je taj što ga, kao i mnogi, smatra najsvetlijom ličnošću u poslednjih nekoliko stotina godina u Srbiji.

To nam je otkrio u razgovoru nakon otvaranja izložbe portreta patrijarha Pavla pod nazivom „Budimo ljudi”, u beogradskoj galeriji „Nikola Radošević”. Uveren je, kaže, da se dugo još i neće pojaviti takva ličnost u našoj zemlji.

„Samo istraživanje lika i dela tako istorijski retke ličnosti budi u meni inspiraciju koju sam pretočio na kamen i platno. Od apstraktnih portreta nastalih crtežom olovkama i ugljenom do hiperrealističnih rađenih drugim tehnikama, koji pripadaju drugačijem pravcu i na kojima je bitna svaka dlaka i bora na njegovom licu. U ličnosti patrijarha otkrio sam i spokoj i svetlost kroz tamne senke na licu.”

Tridesetčetvorogodišnji šabački slikar završio je Akademiju za umetnost i konzervaciju pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a izložbu posvećenu patrijarhu otvorio je zajedno sa suprugom i decom Jakovom i Jelenom.

Likovni kritičar Maja Živanović rekla je za „Magazin” da 16 godina nakon smrti patrijarha Lukić otvara novo likovno viđenje njegove posvećenosti i mudrosti.

Pavlovim likom mnogi su umetnici bili inspirisani, ali ga je svako predstavio na svoj način. Ono što je svima zajedničko jeste asketska ličnost našeg patrijarha koji je nazivan Svecem koji hoda, za svog života. Istražujući, nalazimo i belešku da dok su ostali episkopi i mitropoliti u Jerusalimu 2000. godine šetali s pratnjom, patrijarh Pavle je hodao sam govoreći: „Ne može nikom pasti s glave dlaka, ako nije Božja volja.” Narod je tada trčao da od njega dobije blagoslov, a on nikoga nije vratio.