„Prozor života”, mesto za ostavljanje neželjene novorođenčadi, izazvao je prepirke u katoličkoj Hrvatskoj. Grupe za ženska prava nazivaju ga „trojanskim konjem”, tvrde da je ilegalan i traže da se ukloni, piše francuska agencija AFP.

Mesta za ostavljanje beba postojala su još u srednjem veku, najčešće u crkvama, a u februaru je prvi „prozor života” u Hrvatskoj ugrađen u zid manastira u mirnoj zagrebačkoj četvrti Trešnjevci.

Kako radi prozor za neželjene bebe? Kada se otvori prozor, senzori pokreta aktiviraju alarm na mobilnim telefonima časnih sestara manastira i članova katoličkog udruženja koji su protiv pobačaja. 

Ugao sigurnosne kamere garantuje da osoba koja ostavlja bebu ne može da se vidi.

„Ovaj uređaj je usmeren na spašavanje života i sprečavanje čedomorstva”, rekla je za AFP Alberta Vrdoljak, koja vodi udruženje „Betlehem Zagreb”, začetnika projekta. 

„Slučaj novorođenog dečaka ostavljenog u kanti za smeće u parku u blizini Zagreba prošlog maja pokazao je potrebu za tim”, dodala je.

Srećom, to dete je preživelo nakon što ga je pronašlo dvoje tinejdžera.

Alternativa pobačaju

Zagrebački „prozor života” još nije upotrebljen.

„Društvu je potrebno takvo mesto koje nudi rešenje za slučajeve koji su retki, ali ih ima”, rekao je Zvonimir Kvesić iz udruženja „Betlehem Zagreb”. Ženska mreža Hrvatske, međutim, kritikovala je taj potez kao „nezakonit, opasan i protivan interesu deteta” i pozvala na uklanjanje prozora.

U Hrvatskoj je pobačaj legalan, ali je postao manje dostupan, jer većina ginekologa u državnim bolnicama odbija da ga izvede zbog prigovora savesti, piše Index.

Neki, takođe, „prozor života” vide kao trojanskog konja kojeg su postavile grupe koje se protive pobačaju, upozoravajući da deluje u sivoj zoni, jer ostavlja prostor za potencijalna zlodela.

„Možda zvuči kao dobra ideja, ali na kraju, to opet postoji da bi se žene loše osećale zbog pobačaja, nudeći 'alternativu'”, rekla je za AFP jedna prolaznica iz Zagreba.

Alberta Vrdoljak je to, međutim, oštro odbacila, rekavši da se radi o „alternativi čedomorstvu, a ne o zabrani pobačaja”.

„Betlehem Zagreb” je udruženje koje, takođe, vodi sigurnu kuću za žene i drugu sigurnu kuću za samohrane majke, i samo je pružilo „ruku pomoći sistemu”, dodala je ona.

Pravo na identitet

Zvanični organi upozoravaju da je napuštanje deteta u Hrvatskoj krivično delo, a Ministarstvo socijalne politike je pokrenulo inspekcijski nadzor.

„Iako je svako spasavanje života plemenito, treba imati na umu etička i pravna pitanja koja ovakvo mesto nameće”, rekla je dečja pravobraniteljka Helenca Pirnat Dragičević za AFP.

Ona je navela pravo deteta da zna svoj identitet, zagarantovano konvencijom UN i istakla potrebu rešavanja osnovnih uzroka napuštanja dece.

Odbor UN za prava deteta sa sedištem u Ženevi upozorava na „prozore života” i traži od zemalja da pronađu druga rešenja.

Neki pravni stručnjaci, međutim, podržavaju ovakva rešenja za neželjene bebe.

„Pravo na život ima prednost nad pravom na informacije o (biološkom) poreklu”, tumači za lokalne medije profesorka prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu Aleksandra Korać Graovac.

„Dijete bez osiguranog prava na život nema ni jedno drugo pravo”, rekla je ona.

Praksa iz srednjeg veka

Prema grupi „Betlehem”, najmanje 10 evropskih zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Nemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Švajcarska, imaju slične „prozore života”. Postoje, takođe, i u Kini, Indiji, Japanu i SAD.

„To je praksa iz srednjeg, a ne iz 21. veka, ali ako spasi jedan život, ipak se isplati”, rekla je Lea, 33-godišnja advokatica.

Zvanični podaci pokazuju da je u prošloj deceniji u Hrvatskoj bilo šest slučajeva čedomorstva.

Za razliku od nekih evropskih zemalja, u Hrvatskoj anonimni porođaj nije moguć, iako je prošle godine Ministarstvo zdravlja pokrenulo radnu grupu za tu temu.

Prošlog meseca, još jedna grupa bliska katoličkoj crkvi, „U ime obitelji”, pozvala je na donošenje zakona koji bi omogućio anonimni porođaj i obavezivao bolnice da imaju „prozore života”.