Konačno vidimo one prve zvezde

U primordijalnoj tami, posle Velikog praska, ništa nije plutalo osim ogromnog mora vodonika i helijuma. Tek kada su se pojavile zvezde, rođene iz gustine drobljenja u tom zgrudanom gasu, pojavili su se teži elementi, iskovani fuzijom u njihovim moćnim srcima. Ili bar tako veruju naučnici. Nikada zapravo nismo videli te prve zvezde, poznate kao zvezde Populacije III, ali- sada to može da se promeni. Naime, veliki međunarodni tim astronoma predvođen Seiji Fujimoto sa Univerziteta Teksas u Ostinu opisao je ono što misle da bi mogla biti galaksija u ranom Univerzumu bogata ovim neuhvatljivim objektima.

 

Ova galaksija, nazvana GLIMPSE-16403, nikako nije potvrđena kao domaćin Populacije III. Ali identifikacija čak i kandidata sugeriše da je samo pitanje vremena kada ćemo konačno locirati prve zvezde u Univerzumu.

 

„Ovaj rad utire jasan put za otkriće prvih Pop III galaksija. Kakva god da je sudbina sadašnjih kandidata, metode razvijene u ovoj studiji će osnažiti pretrage galaksije Pop III", navode istraživači.

 

Kosmička zora je ono što nazivamo erom koja obuhvata prvih milijardu ili više godina nakon što je Veliki prasak stvorio Univerzum pre nekih 13,8 milijardi godina. Za to vreme, kosmos se spojio iz vrele kvark-gluonske plazme koja je ispunila Univerzum u njegovim prvim trenucima, formirajući zvezde i galaksije koje su svojom blistavom svetlošću bukvalno zbrisale tamu. Te prve zvezde Populacije III bile su vitalni korak ka Univerzumu koji danas vidimo. Elementi teži od vodonika i helijuma mogu se stvoriti samo ekstremnim procesima kao što su fuzija jezgra i eksplozije nove. Ipak, prethodna istraživanja su dala samo polovne tragove ovih zvezda prve generacije, a ne same objekte. Astronomi veruju da je to zato što su zvezde Populacije III možda bile posebno masivne, veće od svih zvezda u novijem Univerzumu. Veće zvezde žive mnogo, mnogo kraće od manjih, tako da su te prve zvezde možda odavno nestale, ostavljajući za sobom samo elemente koje su spojili u svojim jezgrima da bi ih preuzele sledeće zvezdane generacije. Veće zvezde, poput ovih plavo-belih u Velikom Magelanovom oblaku, gore znatno toplije i brže od manjih. Kosmolozi i astronomi očajnički žele da vide kakve su bile te rane zvezde. Žele da saznaju kako su se svetla upalila u Kosmičkoj zori, raščišćavajući neutralnu vodoničnu maglu koja je činila prostor neprozirnim.

 

Naša najbolja prilika za ovo je JVST, najmoćniji svemirski teleskop ikada napravljen, optimizovan za zavirivanje dalje u rani Univerzum nego bilo koji teleskop ranije sa svojim okom osetljivim na infracrveno svetlo. Videti kosmičku zoru je dovoljno teško, ali tražiti iglu u tom određenom plastu sena je još teže. Fudžimoto i njegove kolege su zaključili da bi mogli da ubrzaju potragu gledajući veoma, veoma pažljivo samo male delove neba, tražeći hemijske otiske prstiju zvezda Populacije III. Istraživači su usredsredili svoje napore na galaksije sa moćnim spektrom emisije vodonika i helijuma, i malo dokaza o drugim elementima. Njihov cevovod je doneo dva kandidata. Jedan je bio samo privremeni, ali drugi, GLIMPSE-16403, koji je visio u kosmičkoj zori oko 825 miliona godina nakon Velikog praska, ispunio je sve kriterijume koje su istraživači odredili za galaksiju Populacije III. Ovo galaksiju čini najboljim kandidatom do sada za pronalaženje zvezda koje su uključile svetla u Univerzumu. Biće potrebno više posla da se utvrdi priroda zvezda u GLIMPSE-16403, što bi moglo biti nezgodno- potreban nam je detaljan spektar, a to nije lako dobiti u tako ogromnim raskoracima između prostora i vremena. Ipak, otkriće je neverovatno uzbudljivo: otkrivanje zvezda Populacije III sada izgleda kao da je na pragu.

 

„Pre tačno sto godina, naš kosmički horizont se po prvi put proširio preko ivica Mlečnog puta, a Andromeda i Trougao označavali su granice našeg mesta u Univerzumu. Dok razmišljamo o dubokim otkrićima u poslednjih sto godina, intrigantno je razmotriti kako bi ti rani geodeti staklenih ploča gledali na izglede da ćemo uskoro otkriti prve zvezde Univerzuma", zaključuju istraživači.