Šivači „šiju" informatičare

Šivači, putari i tesari su sve traženija zanimanja u Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Izuzetak je beogradski region gde su i dalje najtraženiji programeri, a potom informatičari. Međutim, i u glavnom gradu nestašica je zanatskih zanimanja. Posebno su traženi vodoinstalateri, moleri, automehaničari, vozači, keramičari. Plate za zanatska zanimanja su više od hiljadu evra pa i do dve, ali uprkos visokoj ceni satnice, najbolji majstori odlaze u inostranstvo gde je takođe deficit obučenih za ove vrste poslova. Posebno unosan je i posao majstora za klime, kojih takođe nema dovoljno na našem tržištu.

Svedoci smo da je prava nevolja ako nam se pokvari neki aparat u kući, za 45 minuta posla morate izdvojiti i do četiri hiljade dinara da biste platili vodinstalatera, i to obično priučenog, jer oni s diplomama koji su prošli zanatske škole postali su nedostupni.

Niko neće u pekare

Statistički podaci govore da pekar i mesar nisu popularna zanimanja u današnje vreme. Konkursi za radnike u pekarama mogu su sve češći pronaći, ali mladima to nije primamljiva profesija. Slične neprilike zadesile su i mesare – radnike je veoma teško naći.

Kada je reč o ugostiteljskoj industriji, ovde uvek postoji potražnja za radnicima, posebno kada u turističkoj sezoni naši ljudi odlaze na rad u inostranstvo. Od konobara do menadžera i kuvara, oglasa uvek ima, a plate rastu iz godine u godinu. U Beogradu je minimalna zarada konobara oko 65.000 dinara – to jeste malo, ali treba imati u vidu da u boljim restoranima i kafićima ova brojka može biti dvostruko veća.

I većina frizera otvara svoje salone u kojima im često treba dodatnih radnika, te je teško naći ljude koji će da popune te pozicije.

U Nacionalnoj službi zapošljavanja objašnjavaju da se zbog promena nastalih izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ne može više govoriti o tačnoj evidenciji potražnje radnika od strane poslodavaca. Od kada je zvanično prestala da važi obaveza da poslodavci prijavljuju svako slobodno radno mesto, ova institucija ne raspolaže podacima o ukupnoj potražnji na tržištu rada u Srbiji, kažu u ovoj ustanovi. Tako su deficitarna zanimanjima određena brojem nezaposlenih koji su prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe i potrebama poslodavaca.

Na godišnjem nivou prate se trendovi na tržištu rada kada je reč o znanju i veštinama koji se traže ili nedostaju ili se prognoziraju kao potrebni u narednom periodu.

Najtraženije zanimanje prema prijavljenim potrebama poslodavaca u Beogradu su programeri, i to na ubedljivom prvom mestu, zatim slede informatičari i menadžeri, a u vrhu su i ekonomisti kada je reč o visokoj školskoj spremi.

U najtraženijih deset zanimanja spadaju i putari, kuvari, čistači prostorija, radnici na utovaru, magacioneri i tesari.

Interesantno je da IT stručnjaci u Vojvodini nisu na listi najpotrebnijih, kao ni u centralnoj Srbiji, već manuelni radnici. Poslodavci najviše traže šivače, radnike u prehrambenoj industriji i visokogradnji, bravare, zidare, manuelne radnike u niskogradnji, a programeri su deseti na listi potreba.

I u Regionu Šumadije i zapadne Srbije najtraženije zanimanje je šivač, ma koliko to naizgled neverovatno zvučalo, ali i sama vrsta posla se vremenom menja i modernizuje, pa zato ne čudi što je ova profesija na ceni.

Šivači su danas, kažu u NSZ, ključna komponenta tekstilne i modne industrije. Iako se proizvodnja odeće sve više automatizuje, postoje mnoge prilike za šivače, posebno one s posebnim veštinama i kreativnošću; na primer kreacija vlastitih linija odeće. Ko poseduje kreativnost i dizajnerske veštine, može razmotriti stvaranje vlastite linije odeće i prodaju preko interneta ili trgovina. Postoji rastuća potreba za šivačima koji mogu prilagoditi odeću kako bi odgovarala individualnim merama i ukusima kupaca. Uz to, šivači su uvek potrebni za popravke i održavanje odeće.

Nepotrebni daktilografi, pravni tehničari...

Na pitanje koja zanimanja nisu na ceni i koje struke se otežano zapošljavaju, u nacionalnoj službi odgovaraju da nekoliko poslednjih godina „ispod crte” traženih ostaju turistički i ugostiteljski tehničar, pomoćni daktilograf, strukovni menadžer, pravni tehničar, tekstilni tehničar, prehrambeni i tehničar za biotehnologiju, poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja...

U vreme pandemije virusa korona krizu su pretrpeli turizam i trgovina, hotelijerstvo, dok je bila povećana potreba za farmaceutima i medicinskim osobljem, ali u periodu od 2022. do danas posledice pandemije nisu više izražene na zaposlenost određenih zanimanja.

Lako do posla

Do radnog mesta lako dolaze stručnjaci visokoobrazovanih profila kao što su diplomirani inženjeri elektronike, mašinstva i građevine s odgovarajućim licencama, profesori matematike, fizike, nastavnici i profesori stranih jezika, stručnjaci za finansije – računovođe, diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva.

Do posla lako dolaze i bravari, armirači, zidari, tesari, zavarivači, vozači, elektroinstalateri...

Traženi i tesari

Budući da građevinska industrija neprestano raste, izražena je i potražnja za tesarima i vremenom čak i raste. Tesari mogu raditi za građevinske kompanije, kao samostalni preduzetnici ili čak otvoriti svoje radionice za izradu drvenih konstrukcija. S obzirom na tehnološki napredak, tesari se takođe susreću s modernim alatima i tehnikama, uključujući računarski podržano projektovanje i CNC mašine za obradu drveta. U istočnoj Srbiji na ceni su rudarski tehničari, rukovodioci postrojenja za proizvodnju kablova, pomoćnici zidara, manuelni radnici u industriji, vozači kamiona, mašinski inženjeri, zidari, a na listi među deset najtraženijih su i ovde šivači.