Jutarnja teskoba

Svima nama se dešava da se probudimo mrzovoljni, da ustanemo ,,na levu nogu”. Međutim, jutarnja anksioznost je nešto više od toga. Možemo je iskusiti ako prolazimo kroz stresan period, suočavamo s krupnim životnim promenama ili smo uznemireni zbog nečega što se desilo nama ili u okruženju. Iako nije poseban medicinski termin, jutarnja anksioznost se odnosi na buđenje s osećajem stresa i brige, a prepoznaćemo je po određenim simptomima.

Uloga kortizola

Recimo, biće praćena ubrzanim radom srca, plitkim i ubrzanim disanjem, osećajem stezanja u grudima, osećajem iscrpljenosti, teškoćama s koncentracijom, glavoboljom, pa i stomačnim problemima s mučninom.

Dok se određeni nivo anksioznosti smatra prirodnim, pojašnjavaju psiholozi, preterana briga o svakodnevnim zadacima može ukazivati na anksiozni poremećaj.

– Kod velikog broja ljudi anksioznost je najizraženija ujutru. Ona može da se odrazi na kvalitet života tokom čitavog dana. Čoveku je teško da ustane iz kreveta i da se pokrene. Zatim, i kada ustane, oseća se iscrpljeno pa onda može kasniti na posao ili će možda odlučiti da uopšte ne ode, zatim dolazi i do gomilanja obaveza i osoba može upasti u začarani krug i drugih neprijatnih emocija, krivice, besa, potištenosti, stida – kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i psiholog.

Stručnjaci ukazuju da jutarnja anksioznost ima, zapravo, i fiziološku osnovu. Nivo hormona stresa kortizola koji luče nadbubrežne žlezde prirodno je najviši ujutru i dostiže maksimum nekih 30–45 minuta nakon buđenja. Ukoliko mu se pridruže i sumorna razmišljanja o predstojećem danu, problemima i obavezama, osoba može osetiti jaku anksioznost, koja može dostići i nivo panike. Takođe, viši nivo kortizola će biti ujutru ukoliko je osoba prethodno veče otišla na spavanje anksiozna, uznemirena ili ako inače prolazi kroz neku stresnu životnu situaciju.

Naša sagovornica daje za ovu priliku i neke savete kako da se izborimo s ovom situacijom.

– Ono što možete da uradite je, recimo, da iritirajući zvuk budilnika zamenite nekim prijatnijim. Zatim, izbegavajte da odmah čim otvorite oči koristite telefon, uključujete internet, ulazite na društvene mreže, čitate vesti, proveravate mejlove. Preporuka je da se telefon izbegne prvih sat vremena po buđenju. Veće količine alkohola veče pre se takođe mogu odraziti na to da kortizol bude povišen ujutru. Trudite se da prvo što ćete konzumirati ujutru ne budu kafa i cigarete. Kofein i nikotin dodatno podižu i kortizol i adrenalin. Bolje je to ostaviti za posle doručka – kaže naša sagovornica i preporučuje da svako pokuša da uspostavi svoje navike i rutinu.

Prijatne stvari za početak dana

Na primer, da upotrebu telefona ujutru zamenimo slušanjem muzike, tuširanjem, meditacijom, relaksacijom, dubokim disanjem, fizičkom aktivnošću, sedenjem na terasi, pisanjem dnevnika ili plana aktivnosti za taj dan. Ne moramo obaviti sve ove aktivnosti odjednom, ali treba izabrati ono što nam najviše odgovara, uz zdrav doručak.

– Preporuka za adekvatno nošenje sa svakodnevnim stresom je da u svakom danu imate sat ili dva za sebe, neko svoje vreme. S lekarom ili farmaceutom možete se konsultovati o tome da uvedete i neke suplemente koji se smatraju dobrim za mentalno funkcionisanje, kao što su magnezijum, cink, vitamini Be 6 i Be 12, vitamin De, probiotici – kaže Anđela Zlatković.

Preporuka je da se, ako se jutarnja anksioznost javlja učestalo, potraži pomoć psihoterapeuta.