Sreća je u ravnoteži između želja i mogućnosti

Gošća podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je dr Ivana Eskić, specijalista oralne hirurgije. Ona govori o tome da li zdravlje zuba uništavamo lošim navikama, pogrešnim preporukama, nebrigom i šta možemo da uradimo kako bismo imali zdravije i lepše zube.

– Akcenat bih stavila na oralnu higijenu. Ona je po meni postulat i treba tako da ostane. Ljudi kažu da peru redovno zube, ali nedostaje svest o tome šta ako nedovoljno peru, da li je higijena dovoljno adekvatna, koje rekvizite treba da koriste. Mislim da se tu negde pogube. Zdravlje usne šupljine ne treba da se podrazumeva i ne treba da se uzima zdravo za gotovo. Usna šupljina je i početak našeg probavnog sistema gde kreće žvakanje i varenje. I ukoliko hrana nije dovoljno i adekvatno sažvakana, remetimo ostali deo probavnog sistema, nemamo adekvatnu resorpciju hranljivih materija... Bitno je i šta jedemo – kaže dr Eskić.

Naša sagovornica će naglasiti do kojih zdravstvenih problema može da dovede to ako ne brinemo o zubima, o tome koliko je važan dobar izbor četkice i paste, treba li koristiti elektronske četkice, irigatore i rastvore za ispiranje usta…

– Živimo u vremenu ultimativne estetike gde se mnogo polaže pažnja na estetiku i dosta imamo zahteva da zubi budu belji čak i kad radimo i zubne nadoknade, krunice čak i kod prirodnih zuba ako mogu što belji da budu. Međutim, nisam pristalica nekritičnog beljenja zuba. Indikacija mora da postoji. Zubi moraju pre svega biti zdravi. Osoba mora da bude punoletna. Što se tiče tehnike samog beljenja, pristalica sam isključivo ambulantnog beljenja gde i ja mogu da kontrolišem svaku fazu izbeljivanja, gde mogu pre svega da zaštitim strukture koje nisu predviđene za beljenje. Ovo sad odgovorno tvrdim i kao parodontolog. Nije to samo zub, tu je njegov potporni aparat, tu su i desni, tu su ta vlakna koja drže zub na mestu. Znači, ako njih oštetimo, džaba nam beli zubi, mi imamo destruiran potporni aparat, imamo oštećena okolna tkiva. Kada belite sami zube kod kuće, vi tu supstancu za izbeljivanje i gutate. To nije dobro – dodaje dr Eskić.

A šta uopšte dovodi do tamne prebojnosti zuba?

– Ako govorimo konkretno o duvanskom dimu, sagorevanjem klasične cigarete dolazi do njegovog generisanja, odnosno stvaranja gasovite i čvrste komponente. Prebojavanje nastaje i od jedne i od druge. Gasovita komponenta duvanskog dima ima rastvorljive pigmente koje se ugrađuju u samu građu zuba, čvrstu zubnu supstancu. Ali ova čvrsta komponenta duvanskog dima, ona je katran, taloži se na svim površinama čvrstih zubnih tkiva, pa tako i na nadoknadama zubnih plombi, krunica… Zato imamo tamnu prebojenost zuba kod dugogodišnjih pušača. To nije samo estetski problem. Te naslage su lepljive. Teže se plak odatle uklanja, znači pušači imaju generalno i problem sa održavanjem higijene zbog tog zadržavanja plaka. Plak koji se ne opere, ne ukloni, se mineralizuje mineralima iz krvi, iz pljuvačke. Mi, u stvari, posle toga imamo zubni kamenac. Ukoliko nema plaka, nema i zubnog kamenca. A plak i zubni kamenac su, u stvari, osnova svih problema u usnoj šupljini. Pušačke mrlje na zubima se samo zovu nikotinske, ali nikotin nije taj koji se istaložio. Istaložio se katran iz duvanskog dima. Kad se stvara duvanski dim prilikom sagorevanja klasične cigarete on deluje prvenstveno na tkiva usne šupljine. Prva tkiva na koja nailazi jesu tkiva usne šupljine. I on na njih deluje i termički i hemijski. Tu ima toksina, odnosno kancerogena – ističe dr Eskić.

Sreća je po mišljenju naše gošće balans, ravnoteža između želja i mogućnosti.

– Sreća je zahvalnost na lepom danu, zdravlju, zdravoj deci, dragim ljudima iz našeg okruženja, ali treba vremena da se to osvesti – zaključila je dr Eskić.

POGLEDAJTE JOŠ