V1 - prvi robot građen kao čovek
(Printscreen)
Kompanija Clone Robotics predstavila je humanoidnog robota pod nazivom Protoclone V1, koji je izazvao veliku pažnju javnosti zbog svoje anatomski precizne građe i sposobnosti oponašanja ljudskih pokreta.
Ovaj robot, opisan kao „prvi na svetu mišićno-skeletni android na dve noge”, dizajniran je sa sintetičkim mišićima, tetivama, zglobovima i kostima, koji mu pružaju realističan izgled i pokrete.
Protoklon je anatomski precizan, sintetički čovek bez lica, sa više od 200 stepeni slobode, preko 1.000 miofibera i više od 500 senzora.
U nedavno objavljenom video snimku, Protoklon je prikazan kako visi u vazduhu dok mu se udovi trzaju i grče, simulirajući ljudske pokrete. Ovaj prikaz izazvao je različite reakcije među posmatračima; neki su izrazili oduševljenje tehnološkim dostignućem, dok su drugi opisali robota kao „distopijskog”, jer izgleda kao nešto iz filmova o mračnoj budućnosti gde tehnologija preuzima kontrolu nad ljudima i izaziva nelagodnost i „zastrašujućeg”, prenosi Njujork post.
Prema navodima Clone Robotics-a, Protoklon je sposoban da hoda, govori, obavlja kućne poslove i još mnogo toga – slično kao čovek. Robot koristi naprednu tehnologiju, uključujući hidraulički sistem napajanja koji pumpa vodu slično kao što krv teče kroz ljudski organizam.
Robot, takođe, svakoga dana uči nove veštine putem Telekinesis platforme za obuku.
Ove karakteristike stavljaju Protoklona u prvi plan u oblasti humanoidne robotike, zajedno sa robotima drugih kompanija kao što su Tesla i Boston Dynamics. Očekuje se da će ovi roboti uskoro biti dostupni javnosti po pristupačnoj ceni, što otvara nova pitanja o njihovoj ulozi u svakodnevnom životu i potencijalnom uticaju na tržište rada.
Iako je tehnologija impresivna, mnogi izražavaju zabrinutost zbog etičkih i društvenih implikacija ovakvih proizvoda.
„Dok svaki normalan čovek gleda na distopijske naučno-fantastične filmove kao na upozorenja, štreberi ih vide kao priručnike za upotrebu”, komentarisao je jedan korisnik.
Iako Protoklon predstavlja značajan korak napred u razvoju humanoidnih robota, postavlja mnoga pitanja o budućnosti interakcije između ljudi i mašina.