Uvek slušam svoje srce

Ljudi se dele na one koji znaju šta hoće i oni koji znaju šta neće. Ja ne znam šta neću, ali sam oduvek znala šta hoću, kaže Maja Bojić, mlada voditeljka  emisije „Studio znanja – nešto sasvim drugačije“.

Počela je kao novinar RTS-ove emisije „Studio znanja – nešto sasvim drugačije“, sa 21. godinom. Ubrzo je Maja Bojić postala i voditeljka i saradnica na scenariju ove opšteobrazovne emisije koja ima važnu misiju – da pokazuje i dokazuje publici da je sticanje znanja glavno čovekovo, životno opredeljenje.

– U početku sam pripremala novinarske priloge, a kada je došlo vreme da uđemo u novi TV studio bilo mi je ponuđeno da budem voditeljka emisije. Sve vreme trudila sam se da pruženu šansu iskoristim na najbolji način, da opravdam poverenje urednika Zorana Živkovića, autora emisije „Studio znanje“ i odgovornog urednika Redakcije za opšteobrazovni program, ali i da steknem poverenje gledalaca.  

Priča nam da je imala veliku tremu tokom prvog studijskog snimanja u RTS-u. Kao gimnazijalka već je radila u nezavisnim TV producijama, a imala je iskustvo i u vođenju prigodnih programa u beogradskom Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, u Narodnoj biblioteci Srbije, crkvi Svete Ružice na Kalemegdanu. Volela je razgovore sa ljudima, voli „velike pozornice” i mislila je da je neće imati tremu.

– Sećam se, stojim i razmišljam o tekstu – kako ću ga izgovoriti, a noge mi se tresu. Hajde da još jednom probamo! – čujem iz režije. Ma, nije šala voditi „Studio znanja“, jednosatnu emisiju, defile gostiju kroz studio, različite teme, treba zadržati koncentraciju i dobro raspoloženje, vladati situacijom. Pratiti pitanja gledalaca preko Zoom aplikacije.

Rođena je u Beogradu. Sa porodicom živi u naselju Ugrinovci, gde je pohađala osnovnu školu „Stanko Marić”. Kaže da je prednosti života u ovom mirnom beogradskom prigradskom naselju osetila tokom korone, kada je sve bilo zatvoreno zbog policijskog časa. Shvatila je šta znači imati svoju kuću i uživati u cvetnoj bašti sa najmilijima.

Završila je Devetu beogradsku gimnaziju, društveno-jezički smer. Vredna je i ozbiljna, na poslednjoj je godini novinarstva na Fakultetu političkih nauka, smer politikologija. U decembru je trebalo da polaže poslednji ispit, koji je prijavila, ali zbog studentske blokade sve je odloženo.

Čujemo i zašto se opredelila za novinarstvo…

– Ljudi se dele na one koji znaju šta hoće i oni koji znaju šta neće. Ja ne znam šta neću, ali sam oduvek znala šta hoću. Čuli ste pesmu „Posoljeni zrak i razlivena tinta” Zlatana Stipišića Džibonija? Volim njegove pesme. „I moje nebo sad je posoljeni zrak a moje more razlivena tinta i zato pevam da ne pojede me mrak. Jer da nisam ovo ja bih bio biljaka“. E, da nisam novinar...

Njen životni moto je: sve svoje sa sobom nosim” (omnia mea mecum porto).

 – To je rekao Bijas. Jedan od sedam starogrčkih mudraca. U vreme kada je persijski car Kir Veliki opsedao Prijenu njeni stanovnici su bežeći sa sobom noseli svu svoju imovinu, jedino je filozof Bijas išao bez ičeka. Kada su ga vojnici upitali zašto on ništa ne nosi, rekao je: „Sve svoje sa sobom nosim”. Pametnom čoveku, osim znanja koje poseduje, ništa nije potrebno. Samo ono na čemu radimo unutar nas je nešto što nam ostaje do kraja života.

 „Studio znanja” je emisija, koja se bavi raznim obrazovnim temama, od psihologije svakodnevnog života do arheologije u svemiru i veštačke inteligencije. Emituje se na RTS 2, petkom oko 22.30.

– U poslednjih nekoliko nedelja u emisiji se govorilo o porodičnim albumima, prazničnom duhu, istoriji Nove godine, igri i samopouzdanju, društvenim mrežama, snu i produktivnosti, moralu, etici.

Ličnom, njoj se posebno dopala emisija o poljubcu. Bila je jako dobra, sa duhovitim gostima, kaže.

Na početku je karijere i pred njom su mnoga iskušenja. Bila je kratko i voditelj Jutarnjeg programa. Voli izazove, kaže:

– Uvek slušam svoje srce. U životu nema mesta za strah, bitno je da se krene. Ako počnete da razmišljate kako ćete šta da uradite i hoćete li se snaći, već ste na dobrom putu da ništa ne uradite. Danas su svi orijentisani tržišno. Gledaju jedni druge kao konkurenciju. Da li je to do mog vaspitanja ili do nečega što nosim u sebi, ja u konkurenciju ne verujem. Mišljenja sam da za sve ima mesta pod suncem.

Kada želi da se rastereti posle svih dnevnih obaveza, u ruke uzima knjigu i čita. To je njena odbrana od svega što je loše. Tu ljubav je otkrila u gimanziji. Zavolela je Sofokleuvu „Antogonu” a potom i rusku književnost. Voli i Dostojevskog, i Tolstoja, i Puškina, i Mešu Selimovića... Trenutno čita „Ruđina” Ivana Turgenjeva.

– Kod zapadne književnosti uvek mi nedostaje to „malo duše”. Uz ruska književna dela, sagledala sam koliko smo svi mi mali. Počela sam pomirljivije da gledam kada je neko bahat, bezobrazan, ljut. Shvatila sam da svi mi imamo svoje probleme, nesigurnosti, a da naše ponašanje nije ništa drugo nego odbrambeni mehanizam od loših pojava.

Gledaocima toplo preporučuje nagrađivanu emisiju Višnje Pečenčić – „Lektizer” Redakcije školskog programa RTS-a.

Koliko se treba plašiti „pametnih programa i mašina”?

– Moja generacija „Z“ ne veruje u instituciju penzija. Svet u kome živimo se promenio, tehnologija ga je preuzela. Jedino smisleno je da mi sebe promenimo. Zatvaranje jednog radnog mesta danas podrazumeva otvaranje još dvadeset novih radnih mesta. Kad izmislite novo zanimanje danas to znači da o tim zanimanjima u ovom trenutku učimo. Veštačku inteligeniciju su izmislili ljudi i isto tako je i kontrolišu ljudi. Bilo bi lepo da imamo poverenje jedni u druge – rekla je Maja Bojić.