Da li su parking-mesta važnija od baštine?

Da li su parking-mesta važnija od baštine? Ovo pitanje predstavlja suštinu saopštenja zaposlenih u Narodnoj biblioteci Srbije koje je prošle nedelje odjeknulo u kulturnoj javnosti. Alarmantno zvuči da je ugroženo „više od pet miliona jedinica građe, dragoceni srednjovekovni rukopisi, stare i retke knjige i vredni legati koje se ovde čuvaju” zato što se na Svetosavskom platou gradi garaža na tri podzemna nivoa i ukupne površine od gotovo 12.000 kvadratnih metara.

Gradilišna ograda u Skerlićevoj ulici postavljena je još krajem 2023. godine. Gradi se na sve strane, pa je malo kome palo na pamet da takva „scenografija” može direktno da utiče na biblioteku. Uostalom, izgradnja podzemne garaže deo je rekonstrukcije platoa ispred hrama, čiji je investitor Srpska pravoslavna crkva, uz pomoć Vlade Srbije. Kako je pisala „Politika”, JKP „Parking-servis” je dobilo građevinsku dozvolu za izvođenje pripremnih radova koji su okončani u predviđenom roku – u martu prošle godine. Građevinska dozvola za izgradnju garaže pribavljena je u maju 2024, mašine su počele da rade dva meseca kasnije, a sve bi trebalo da se završi iduće godine. Izvođač radova je „Concord West”, a vrednost projekta je 1,2 milijarde dinara. Autori idejnog rešenja garaže su firme „PC art” i „Mitarh”, odnosno tim arhitekata koji čine akademik Branislav Mitrović, Đorđe Alfirević, Jelena Mitrović, Pavle Stamenović, Marija Miković i Dušica Mihovski.

Gradnja bez javne rasprave

Ova građevinska faktografija bitna je za hronologiju događaja, ali ne baca svetlo na problem na koji upućuju zaposleni Narodne biblioteke, a to je da biblioteka „nije dala načelnu saglasnost za izgradnju garaže”, i to na osnovu „dodatnih stručnih mišljenja” koja je tražila još pre četvrt veka. Naglašavaju da je gradnja podzemne garaže počela „bez javne rasprave i saglasnosti NBS”.

„Istina je da nas niko ništa nije pitao, ali pitanje je da li smo mi nadležni. Za nas je nadležan Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, a njihov je stav da biblioteka nije ugrožena”, kaže dr Dragana Milunović, zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Nekako je prošlo ispod radara javnosti da zaposleni biblioteke nisu sedeli skrštenih ruku. „Biblioteka se pismeno obraćala na više adresa da izrazi svoj stav neslaganja prema izgradnji garaže”, dodaje naša sagovornica. U pokušaju da dobijemo odgovore iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda do zaključenja broja ostali smo bez odgovora.

Ovi napori su očigledno bili uzaludni, pa se zato u pomenutom saopštenju sada apeluje da se „izvrši dodatna procena građevinskog projekta izgradnje podzemne garaže, kao i rizika po statičku stabilnost zgrade biblioteke, perspektive dugoročnog sleganja terena, mogućih oštećenja na zgradi i posledičnog prodora vode u podzemni depo NBS”. Takođe, „od 2022. očekuje se realizacija projekta proširenja depoa biblioteke za smeštaj knjiga koji je uradio isti arhitektonski tim koji je radio i projekat podzemne garaže, na čelu sa akademikom i profesorom Branislavom Mitrovićem, ali neophodno proširenje bibliotečkog depoa u pravcu Nebojšine ulice i pored svečanih i medijskih najava nikada nije započelo”.

Otežan pristup zgradi

Postoje i operativni problemi. Zbog radova na garaži NBS je izgubila svoj parking i ulazni plato, što otežava pristup zgradi vozilima za redovnu dostavu knjiga, vatrogasnih i hitnih službi, zatvoren je sistem za evakuaciju, ugrožen je sistem grejanja. „Porušeni su integralno stepenište i ivičnjak zgrade, primetne su i pukotine na terasi, iako je zgrada NBS spomenik kulture, i kompletno je posečeno okolno drveće”, navode zaposleni.

Važno je pomenuti i da idejno rešenje podrazumeva da će krov poluukopanog dela budućeg objekta pravougaone osnove biti ozelenjen. Krov ukopanog dela garaže ispred ulaza u biblioteku biće ravan i taj prohodan krov trebalo bi da postane pešački plato. Veza između ta dva nivoa je ostvarena preko širokog stepeništa koje je postavljeno upravno na ulaz u biblioteku i planirano je kao mesto za odmor posetilaca.

Prema rečima zaposlenih, ostaje pitanje da li je izgradnja garaže na tri nivoa, uz same temelje biblioteke i u blizini Hrama Svetog Save, najbolje urbanističko, građevinsko i saobraćajno rešenje. Ako nam je kulturna baština prioritet, onda se odgovor sam nameće. Jer, parking-prostor može da bude i na drugoj lokaciji, a drugu nacionalnu biblioteku nemamo.

S pravom zabrinuti

Rade Milić iz Centra za urbani razvoj podseća da je zgrada Narodne biblioteke je od početka građena namenski, za potrebe čuvanja knjiga. „Projekat je, pored nadzemnog dela, koji služi za izdavanje knjiga i čitaonice, koji svi građani vide na Vračarskom platou, predvideo i veliki depo ispod zemlje urađen po standardima za čuvanje papirne građe. U tom ogromnom podzemnom skladištu nalaze se gotovo sve knjige koje su ikad objavljene u Srbiji, primerci svih novina od 19. veka do danas. U fundusu se nalaze preživeli srpski srednjovekovni rukopisi od kojih najstariji datiraju iz 13. veka.”

On dodaje da su zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije kao ljudi koje krasi stručnost i odgovornost svesni blaga koje im je povereno na čuvanje, s pravom veoma zabrinuti zbog sulude odluke da se neposredno uz ovu podzemnu riznicu iskopava parking. „Moramo da budemo svesni rizika i posledica. Svaka intervencija u neposrednom okruženju narušava postojeće stanje i dovodi do rizika da zauvek izgubimo neprocenjivo blago. Rizično je izvoditi radove koji mogu da poremete tlo oko same građevine. Kopanje tri nivoa garaže zadire duboko u temelje biblioteke i može da prouzrokuje pukotine na zidovima. Sleganje tla opterećenog novoizgrađenim objektom takođe može dovesti do poremećaja koji mogu da utiču na stabilnost građevine.”

Milić upozorava da je praksa u prethodnom periodu pokazala veliko opadanje standarda u građevinarstvu. Podseća da je pad nadstrešnice u Novom Sadu samo jedan od slučajeva koji pokazuje amaterizam, nemar i javašluk koji zajedno sa korupcijom vlada u građevinskoj industriji.

„Nebrojeni primeri rušenja, oštećenja okolnih građevina doveli su do opšteg nepoverenja javnosti u firme koje se danas bave izgradnjom. U ovom slučaju posledice po nacionalnu prosvetu i kulturu mogu biti katastrofalne. Papir je jako osetljiv za čuvanje i prodor male količine vode ili vlage može prouzrokovati da se trajno ošteti ili čak uništi. Biblioteke predstavljaju memoriju jednog naroda. Ukoliko rizikujemo da zbog garaža ostanemo bez sećanja, zapisa i tragova prošlosti, nemamo nikakvu budućnost”, zaključuje naš sagovornik.

Deo saopštenja Plenuma Narodne biblioteke Srbije

Biblioteka je u potpunosti izgubila svoj parking i ulazni plato što otežava pristup zgradi, posebno vozilima za redovnu dostavu knjiga, kao i pristup vatrogasnih i hitnih službi u slučaju nesreće.

Zatvoren je sigurnosni sistem za evakuaciju Biblioteke u slučaju ratne ili neke elementarne opasnosti. Ugrožen je i sistem grejanja NBS.

 Porušeno je integralno stepenište i ivičnjak zgrade, primetne su i pukotine na terasi, iako je zgrada Narodne biblioteke Srbije zaštićena kao spomenik kulture i predstavlja reprezentativnu građevinu našeg modernizma. Kompletno je posečeno i okolno drveće.

Rizik po statičku stabilnost zgrade Biblioteke, perspektive dugoročnog sleganja terena, mogućih oštećenja na zgradi i posledičnog prodora vode u podzemni depo NBS.