Mimoze pobedile kišu

Uprkos celojutarnjem pljusku, povorka mažoretkinja sa žutim cvetovima predvođena kapelnicom, krenula je iz Kumbora stazom pored mora koju su zapljuskivali talasi i nadletali galebovi, da održi tradiciju. Pedeset šesti Praznik mimoze u Herceg Novom otvoren je tako uprkos odlaganjima zbog nevremena. Raspoloženju gostiju pristiglih iz celog regiona po snegu i kiši to nikako nije smetalo, pa su uz mimoze u rukama i nazdravljajući pratili crveno-belo-žutu povorku devojaka i orkestra dalje kroz Đenoviće, sve do bine i svečanog otvaranja u Baošićima.

Po podacima Turističke organizacije Herceg Novog, uoči početka praznika na teritoriji grada prijavljeno je više od 4.500 gostiju. Već godinama unazad, dodaje predsednik opštine Stevan Katić, osim turista iz Srbije i obližnjih hrvatskih gradova, autobusima organizovano dolaze velike grupe posetilaca iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. U povorci, dok su kupovali sveže mimoze od malog Momira i starog alasa, za jedan do tri evra, služili su se tradicionalno sardelom koju meštani na ulici peku i nazdravljali domaćim „vrancem” u plastičnim čašama, kojeg je bilo dovoljno za sve.

Miroslav Antić i njegove koleginice iz Bijeljine kažu da „feštu mimoza” ni za živu glavu ne propuštaju. Provod na šetalištima za sve generacije, uz muziku s koncerata i iz kafića, traje 24 sata, tvrde, a polupansion s dva noćenja je 120 evra u Institutu „Simo Milošević”, koji je za praznik primio 400 gostiju.

Vesele Užičanke su nas na stazi između Đenovića i Baošića pozvale da se kasnije vratimo u grad njihovim autobusom i pridružimo ekskurzijskom slavlju, a ništa manje raspoložena nije bila ni ekipa iz sarajevskog Kiseljaka pozirajući za „Magazin”, kad je za naš list sa šetališta od meštana pristigao i buket mimoza.

Kao da je veseli žagor pod kapuljačama čulo nebo pa se razvedrilo, tako da je koncert Goce Tržan, kojim je svečano otvorena manifestacija ispred plaže „Mimoza” u Baošićima, privukao ogroman broj ljudi koji su se tiskali da se približe bini.

Zajednička budućnost

Zvanično, Praznik mimoze otvorio je, posle plesa mažoretkinja, predsednik Crne Gore Jakov Milatović poželevši da se ova tradicija nastavi i pokaže otvorena vrata Crnogorskog primorja celom svetu. Na naše pitanje o dolascima i značaju srpskih turista, za naš list je rekao da su gosti iz Srbije izuzetno važni, kao i turisti iz celog regiona, jer su zajedno zaslužni za više od trećine turističkog prometa. Ostale dve trećine čine gosti iz EU i ostatka sveta. Trenutno, Vlada Crne Gore pregovara u cilju da sa što više zemalja ima bezvizni režim u korist turističke privrede. Milatović kaže da Srbiju smatra najvećim ekonomskim partnerom i da čini sve da politika bude podsticaj, a ne kočnica ekonomskih odnosa: „Kao zemlja koja najviše zavisi od zemalja regije, vodimo dobrosusedsku politiku. Srbija je zemlja s kojom imamo zajedničku prošlost, sadašnjost i sasvim sigurno zajedničku budućnost”, poručuje mladi predsednik kog smo sve vreme praznika viđali na hercegnovskom šetalištu Pet Danica kako razgovara s građanima.

Sveopšta fešta se posle otvaranja preselila na glavnu stazu između Igala i starog grada, a uveče je u Institutu „Simo Milošević”, uz koncert Indire Levi, održan tradicionalni maskenbal kojem je prisustvovao i ceo crnogorski politički vrh. U takmičenju za najbolju masku pobedila je ona za koju je i naša ekipa glasala, maska „Porcelanske lutke” iz Tivta.

„Tradicija maškara traje u Herceg Novom više od 56 godina, znači duže od festivala i još od pre mog rođenja. Samo sam nasledio od roditelja i komšija naviku da smišljamo i biramo uvek nove i originalne maske za praznik. U našem Novom vlada verovanje da ako odbiješ da zaigraš s maskom, odnosno maskiranim sugrađaninom, prati te baksuz sedam godina, kao kad razbiješ ogledalo”, kaže Mićo Damjanović „prerušen” u ženu iz kontroverzne maske „Roditelj 1 i roditelj 2”.

Maska je deo karnevalske tradicije u svetu i simboliše radost životu. Ovde je u skladu sa simbolikom rađanja cveta mimoze. Kad ona cveta, veruju Hercegnovljani, „cvetaju” i oni s njom: „Kako ona buja, tako i mi kao narod bujamo, govorili su naši stari. Maske su način da se narugamo lošim dešavanjima i oteramo ih zauvek. Ali i da skrenemo pažnju ljudima da nije sve tako crno i da sve možemo da shvatimo bolje kroz igru i šalu, pa će tako i građani našu poruku. Maškaranje je deo kulture života kroz radost naroda u Boki kotorskoj”, dodaje Mićova partnerka maske Milena Uljarević, u ulozi mladoženje. Ona kaže da NVO „Maškara” već 11 godina organizovano skuplja nove generacije.

Dragica Čolić, predsednica Gradske muzike mažoretkinja, ističe da su devojke u mažoretskim crvenim i belim kostimima deo Praznika mimoze od samog njegovog osnivanja, ali da Gradska muzika Herceg Novog već više od vek i po na ulicama jednog od najlepših starih gradova primorja pozdravlja goste i stanovništvo. Sledeće godine proslavlja se 160 godina postojanja Gradske muzike.

Živa razglednica

Herceg Novi je imao prvi mažoret-ansambl u jugoistočnoj Evropi, dodaje Dragica, a osnovan je godinu dana pre početka Praznika mimoze. Tradicija maškarenja je i donela tradiciju mažoretkinja, koje od tada postaju simbol i živa razglednica Herceg Novog: „Dok druge mažoretkinje plešu u stilu američkih sportskih navijačica, naše su jedinstvene. One graciozne dame koje imaju dostojanstveno držanje. Kapelnica je prva mažoretkinja koja komanduje ansamblom i ona mora da se snađe u svakoj situaciji i prilagodi koreografiju trenutku i preprekama na putu. Suština plesa mažoretkinja je da zabave ljude i donesu im radost, što je inače suština i muzike i plesa, da im izmame osmeh na lice. Nastupale su po celoj Evropi, od zemalja bivše Jugoslavije, preko Turske, Mađarske, Austrije do Nemačke, a ove godine nastavljaju ples u Đenovi”, kaže sagovornica.

Posle dvodnevnog euforičnog plesa mažoretkinja i maski na svim ulicama tokom otvaranja praznika, kad je vikend prošao, ponovo smo mogli da čujemo talase na obalama starog grada pod Orjenom. Da bi upili ovaj zvuk, gosti su se preselili u kafiće kod Škvera pod tvrđavom Forte Mare iz 14. veka. Na odlasku iz Boke trajektom od Kamenara do Lepetana, zvuk talasa pratilo je samo sunce.

Praznik do kraja marta

Praznik mimoze nastavlja se do kraja marta. Osim mjuzikla „Cvjetaj, mimozo moja mala”, održano je više koncerata i promocija knjiga, kao i takmičenje u pravljenju paštašute, a ansambl „Zvezdara teatra” odigraće večeras u Dvorani Park novu predstavu „Udovica živog čoveka”. Planirani su još i Dani Beograda uz izložbu povodom pet decenija od smrti Ive Andrića, kao i auto-trka Kameno–Borići, Mimoza Balkan kup za košarkašice i Kup mimoze u gimnastici, a program se završava Mimoza kupom u streličarstvu 23. marta.

Cvet doneli mornari

Drvo mimoza je iz reda akacije, a prvu sadnicu doneli su iz Australije u Francusku, a potom i na obale ovog dela Boke mornari još u 18. veku. Kako su nam ispričali stariji meštani, ovde se uzgaja oko dvadesetak vrsta, drvo raste i do drugog sprata zgrada, a iz niza žutih krošnji, koje smo videli prolazeći celom Bokom ka aerodromu u Tivtu, Bokelji beru najlepše bukete za ukras domova i za prodaju. „Postoji štos kojem su nas naučili još kao decu: zaviješ buket u novinski papir da sačuva svežinu, jer mimoza onda 'radi svoje' i pušta sokove, te opstaje tako i više dana, što je savet ako je nosite na put za poklon ili za prodaju”, kaže Mile Lučić.

Cene povoljnije do 15. aprila

U vansezoni, čak i za vreme praznika, cene su u Herceg Novom povoljnije. U prolazu, moglo je da se na tablama pročita da je teleća čorba 3,80, ćevapi s pomfritom su osam, a pola kilograma teletine ispod sača 14 evra. Ima sad i specijalnih ponuda u kojima je ručak sa salatom oko 10 evra. Cene terapija i boravka u Institutu „Simo Milošević” i Igalu, u koji mnogi dolaze zbog koštano-zglobnih problema, povoljnije su sve do 15. aprila. Tako je bolesnički dan, koji uključuje i preglede i terapije lekovitim blatom uz pun pansion sada 95, a pansion za pratioca je 64 evra. Cene masaža su 35 evra za celo telo i 40 minuta, a 25 je parcijalna od 20 minuta. Igalo brend ili kompletna masaža od 80 minuta iznosi 80 evra, a polučasovno masiranje blatom 40. Podučavanje vežbama uz relaksaciju je 13 evra, dok su psihoterapeutski tretmani 26. Svi ultrazvučni pregledi su 40 evra.