Energija će se dobijati iz rđe

Naučnici sa Tehničkog univerziteta u Darmštatu razvijaju inovativan način za skladištenje i proizvodnju energije korišćenjem zarđalog gvožđa, što bi moglo značajno da doprinese stabilizaciji električnih mreža.

Njihov projekat, nazvan „Čisti krugovi”, zasniva se na korišćenju gvožđa kao ekološki prihvatljive alternative uglju i gasu.

Suština njihove metode leži u sagorevanju fino usitnjenog gvozdenog praha, pri čemu se oslobađa toplota bez emisije ugljen-dioksida, što gvožđe čini izuzetno čistim izvorom energije, piše nemački list Fokus.

Ključni element ovog ciklusa je rđa – oksid gvožđa, koji pomoću zelenog vodonika može ponovo da se pretvori u čisto gvožđe, omogućavajući tako višekratno korišćenje ovog metala za skladištenje i proizvodnju energije.

Prema rečima profesora Andreasa Drajzlera, portparola projekta i stručnjaka za reaktivne tokove i mernu tehnologiju, ova metoda bi omogućila skladištenje zelene energije proizvedene iz obnovljivih izvora. Na taj način bi se rešio problem dostupnosti energije tokom noći i zimskih meseci, kada sunčeva svetlost nije dovoljna za proizvodnju solarne energije.

Potencijal je ogroman i mogao bi postati od velikog značaja širom sveta, kaže Drajzler. Pogotovo jer se 27 miliona tona gvožđa i 1,6 milijardi tona rđe ili rude gvožđa isporučuju širom sveta železnicom ili brodom svake godine.

„Gvožđe je idealno rešenje, jer se metal ne troši i može se puniti kao baterija”, kaže Kristijan Hase, profesor simulacije reaktivnih termo-fluidnih sistema na TU Darmštat i ko-portparol projekta.

Kako bi testirali efikasnost nove tehnologije u većem obimu, istraživači iz projekta „Čisti krugovi” sprovode eksperimente u demonstracionoj elektrani na Tehničkom univerzitetu u Darmštatu. Ova elektrana, koja je ranije korišćena za testiranje sagorevanja biomase i otpadnih materijala, sada je prilagođena za generisanje jednog megavata energije iz gvožđa.

Ukoliko se pokaže da ovaj model funkcioniše na većem nivou, planirano je da se tehnologija primeni u termoelektrani u Berlinu, koja trenutno koristi ugalj kao gorivo.

Ako se projekat uspešno realizuje, brojne nemačke termoelektrane, koje bi inače bile zatvorene, mogle bi da nastave sa radom bez emisije ugljen-dioksida, koristeći gvožđe i rđu kao energetski ciklus budućnosti.