Prašina kočionih pločica toksičnija od izduvnih gasova

Mikroskopske čestice koje se emituju iz kočionih pločica toksičnije su od onih koje se emituju u izduvnim gasovima dizel vozila, pokazala je studija koja sugeriše i da prelaskom na električna vozila, zagađenje od automobila možda neće moći da se iskoreni.

Istraživači su otkrili da je veća koncentracija bakra u nekim često korišćenim kočionim pločicama povezana sa povećanim štetnim efektima na osetljive ćelije iz pluća ljudi, kao rezultat udisanja čestica. Iako je izloženost zagađenju izazvanom automobilima i drugim motornim vozilima ranije bila povezana sa povećanim rizikom od bolesti pluća i srca smatralo se da je to zbog izduvnih gasova, ali sada je to mišljenje malo promenjeno. Naime, studija je otkrila da su ovi izvori zagađenja „bez izduvnih gasova” sada odgovorni za većinu emisija čestica vozila u Velikoj Britaniji i delovima Evrope, a među njima je prašina od kočnica. Doktor Džejms Parkin, sa Univerziteta u Sautemptonu i vodeći autor studije rekao je:

„Ljudi generalno povezuju zagađenje iz automobila kao posledica izduvnih cevi i misle da električna vozila imaju nultu emisiju. Međutim, električna vozila i dalje proizvode čestice usled trenja i habanja puta, guma i kočnica”.

Naučnici su naveli za Guardian da su ispitivali efekte čestica iz četiri različita tipa kočionih pločica sa različitim hemijskim sastavom na zdravlje pluća; niskometalni, polumetalni, neazbestni organski i hibridno-keramički. Rezultati su pokazali da su od četiri tipa kočionih pločica, organske pločice koje nisu azbestne, bile najmoćnije u izazivanju upale i drugih markera toksičnosti, i utvrđeno je da su toksičnije za ljudske ćelije pluća od čestica izduvnih gasova dizela. Keramički jastučići bili su drugi najtoksičniji. Doktor Ijan Mudvej, viši predavač na školi javnog zdravlja na Imperijal koledžu u Londonu, rekao je da je preuranjeno zaključiti da su emisije iz habanja kočionih pločica gore od izduvnih gasova dizela.

Rekao je: „Previše varijabli ostaje nekontrolisano: tipovi kočionih diskova, sastav čestica izduvnih gasova dizel motora i odabrane krajnje tačke, između ostalog. Dok se ovaj rad fokusira na kočnice, treba uzeti u obzir i habanje guma i resuspendovanje prašine sa puta. Ovo ima značajne implikacije na politiku, jer sugeriše da politike koje ciljaju isključivo na emisije izduvnih gasova neće u potpunosti ublažiti rizike od zagađivača povezanih sa saobraćajem.

Profesor Matthev Lokham, supervizor projekta, rekao je da je ovo „pravedan komentar”, ali je rekao da su čestice habanja kočnica generisane na testnoj platformi u skladu sa standardnim ciklusom kočenja, različitim tipovima i brzinom kočenja, koja se koristi za testiranje kočnica, „zato bi se očekivalo da su čestice reprezentativne za opšte čestice habanja kočnica u stvarnom svetu”.

„Iako mogu postojati razlike u česticama iz svakog od ovih izvora uzrokovanih promenama u parametrima kočenja ili motora, mislim da bi bilo pošteno pretpostaviti da bi te razlike bile manje od razlika koje nastaju zbog pojedinačnih izvora”, rekao je.