Arhimandrit Tadej vitovnički uporno je upozoravao: „Kakve su ti misli, takav ti je život.” Tim rečima ukazivao je da sve potiče od misli, a da je čovek odgovoran za svoje misli, samim tim i za svoj život.

Sve začinje u duhovnom svetu. Tu se osmišljava. Misao prethodi reči, iz reči nastaje delo. Misao postaje delatna tek kada u reč (iskazanu ili neiskazanu) preraste. Čovek je gospodar svoje misli samo dok je ona u njemu, dok se ne ovaploti u reč. Zato je bitno da se čovek ne predaje štetnim i pogubnim mislima.

Šta sve na um padne

Kao što se čovek sreće i posla ima i s poželjnim i nepoželjnim ljudima, dobrim i zlim, tako on biva u prilici da mu na um dolaze i lepe i ružne misli, i dobre i zle, i korisne i štetne. A da li će ih u sebe primiti, i da li će se njima predati, to samo od njega zavisi.

Bog čoveku dobra daruje i put spasenja pokazuje. Đavo bi čoveka s tog puta da svede. Otuda čovek biva izložen i spasonosnim i pogubnim (po)mislima.

Naš savremenik, grčki psiholog Elevterios Elevterijadis to slikovito objašnjava: „Naša glava je kao jedna kuća. Kuća u kojoj živimo. Svaki čas dođu razni prolaznici i kucaju na vrata naše kuće. Ovi posetioci su misli. Pomisli. Kao što u svom domu ne možeš da predvidiš kada će ti neki prolaznik pokucati na vrata, tako ne možeš to ni u svojoj glavi. Ne možeš predvideti kada će neka misao doći. Kad će ti misao pokucati na vrata. Svako ima pravo da dođe i pokuca na vrata tvoje kuće. Shodno tome, koja god misao `poželi` – dolazi i kuca na vrata tvoga uma... Mi odlučujemo kome ćemo otvoriti vrata, a koga ćemo ostaviti napolju da kuca. I kako to odlučujemo? Tako što prosuđujemo. Gledamo. Ispitujemo našeg posetioca. Kao kad ti kucaju na vrata kuće – pre nego što ih otvoriš, upitaćeš ko je, pogledaćeš kroz prozor, gledaćeš kroz `oko` ulaznih vrata i odlučićeš u skladu sa tim – isto to se dešava i s umom...”

Ne ide nezvani gost na vrata svake kuće. Ide samo tamo gde računa da može da se okoristi.

Isto tako misli zaživljuju i delatne postaju samo tamo gde se prime i gde se pothranjuju.

Čoveka razne misli pohode, ali od stanja njegovog duhovnog bića zavisi koje misli će prihvatiti i kojima se posvetiti. U pozvanju svome čovek opstaje samo ako ga razum vodi. Zato je potrebno da najpre mislima njegovim razum rukovodi. Ali, nažalost, dešava se da se čovek preda štetnim i pogubnim mislima, pa ga one vode. Za takvog čoveka ljudi koji drže do časti i ljudskog dostojanstva kažu da je „izgubio razum”.

Što je čovek duhovno snažniji, prosvetljen i s neophodnim znanjem, on će lakše naći put kojim će da izbegne nalet loših misli. U samoodbrani, u um će prizvati nešto što je i lepše i vrednije od toga što mu se kroz misli nudi.

Misli čoveka ili uznose ili obaraju.

One se po ponašanju čoveka prepoznaju. Otac Tadej kaže: „Misli, raspoloženje, želje rukovode naš život. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je život. Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote, plemenitosti, čistote – onda je u nama mir, jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas, jer su naše misli mirne, tihe, pune ljubavi i dobrote. Ako u sebi nosimo negativne, paklene misli, onda je i naš unutrašnji mir razoren.”

Predočava to na konkretnom primeru: „Vidite i sami kako mi u porodici stvaramo harmoniju ili disharmoniju, zavisno od naših misli i želja. Ako je domaćin u kući mnogo opterećen brigama i mislima o nekoj teškoći, on tim mislima stvara nemir, ne samo sebi, nego i celoj svojoj porodici. Svi su u kući utučeni, nemaju mira, niti utehe.”

Kako prizivamo ili odbijamo ljude

Tako je u svakoj zajednici gde su ljudi upućeni jedni na druge. Svako od nas mislima svojim utiče na „klimu” raspoloženja u sredini u kojoj se nalazi. Ali utiče i na svoje zdravstveno i psihofizičko stanje. Dobre misli vode ka uspostavljanju sklada u čoveku. Mislima prizivamo ili odbijamo ljude.

Kada se neko neprijateljski postavi prema vama, zastanite, usredsredite se na sebe, pa pokušajte da uvidite šta je razlog njegovog nespokoja i agresivnog ponašanja; nastojte da mu misaono pomognete, tako što ćete mu dobro misliti, pokazati ljubav, poželeti da se smiri i da i on dobro misli; potom ćete videti kako ga „razoružavate” i „pridobijate”.

Velika je moć misli, samo što to ljudi u nemiru svome ne vide; nemaju strpljenja da sačekaju, pa da vide dobre plodove dobrih misli.