Osam sekundi za uspešnu reklamu

U eri vizuelnih komunikacija, kada u treptaju oka dolazimo do odluka, okruženi i živeći kao potrošači i korisnici – teško je ponuditi dizajnersko rešenje, reklamu koja će biti originalna, shvaćena i prepoznata.

Kao potrošače danas nas procenjuju, filtriraju i određuju različiti programi, alati, veštačka inteligencija…

Gotovo je nemoguće ući u srž i zadržati pažnju više od jednog skrola na nalozima društvenih mreža.

Šta je dobar brend

Kako danas napraviti dobru reklamu, dizajnersko rešenje, a pritom ponuditi uvek nešto novo i drugačije i živeti od tog posla, za „Magazin” objašnjava Slavimir Stojanović Futro, s gotovo četiri decenije iskustva u ovom poslu.

On je osnivač lajfstajl brenda „Futro”, a tako glasi i naziv njegovog dizajnerskog studija koji se izborio za mesto među 100 najboljih na svetu.

Na polju kreativnosti on vlada suvereno, ali priznaje da pomno prati šta se sve dešava u svetu oko nas i da svoje kapacitete pomera, granice nekada mora da prilagodi. Na polju kreativnih i komercijalnih sadržaja mora da se radi s racionalnim aspektom da se klijenti previše ne zbunjuju progresivnim mislima.

Jer, kada je reč o reklamama i advertajzingu – realne tržišne potrebe su fokus.

– Tržišne potrebe u Srbiji ne mogu da se uporede ni s hrvatskim ili slovenačkim tržištima, kamoli s Austrijom, a da ne pričamo o Nemačkoj ili Holandiji, Engleskoj, Americi ili Tokiju. Stvarno je izuzetno teško ovde napraviti nešto što je u svetu dizajnerski relevantno. Mora da ti se poklopi ili da ti je klijent ujedno i prijatelj, pa da te pusti da radiš šta hoćeš, da napraviš neku vrstu eksperimenta. Ili da se čoveku jednostavno posreći – iskreno priznaje naš sagovornik.

Kada reklama ili određeni dizajn proizvede reakciju kod ljudi, to je tačka kada je dizajner siguran da je uspeo.

– To je onaj momenat kad se neko identifikuje s time što ste uradili. Pola sekunde imamo za vizuelnu komunikaciju, da uspemo nekog da privučemo i da ga držimo sedam-osam sekundi, koliko se u proseku ljudi zadržavaju na nekom komadu komunikacije – objašnjava naš sagovornik.

Dakle, to je taj prvi korak ka uspehu. Jer, dnevno čovek doživi više od deset hiljada vizualnih senzacija.

– Osvojiti prostor koji traje najviše osam sekundi neverovatno je dostignuće. A da bi čovek zapamtio šta je video, morate da ga „pogodite” pravo u glavu, da shvati da je on ispao pametniji jer je razumeo tu komunikaciju – otkriva male tajne svog posla.

Stojanović je gostujući profesor u njujorškoj školi vizuelne umetnosti i docent na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Školovao se u Skandinaviji, radio je dugo u Sloveniji, Americi. Ta najrazličitija iskustva uticala su na oblikovanje njegovih stavova.

– Kapitalizam je, zapravo, prevozno sredstvo za dizajn, jedini način da postoji. Međutim, Zapad je otišao mnogo dalje u razvoju i ono što tamo postoji nije moguće primeniti kod nas. Mi smo, još u nekoj nejasnoj tranziciji. Zato se sve što je minimalistički, moderno, savremeno kod nas tretira kao nešto što nema dovoljno „mesa”, što je sirotinjski i prazno. Skandinavija je najbolje mesto za dizajnere, Amerika je odlična ako želite da zaradite – navodi Stojanović.

Kada je kao mlad student izabrao da od grafičkog dizajnera uplovi u vode advertajzinga, odabrao je kultnu agenciju „Sači i Sači”, koja je postavila temelje nove kreativnosti kod nas.

Priznaje da je dosta truda, rada i napora oblikovalo njegove stavove. Zato i primećuje koliko je danas sve, pa i polje advertajzinga, na ivici površnosti. Dodaje da svima nedostaje vreme da se posvete jedni drugima, poslu, projektima, razumevanju... Kao da smo zaboravili koliko se kreativnost isplati, a ona treba da se ceni. Zato i otkriva kakav pristup u poslu ima danas:

– Ne prija mi više da me neko zove da mu uradim skice i crteže. Moram da budem pozvan kao stručnjak koji će da reši određeni problem. Kao kad čovek ode kod zubara ili hirurga da nešto izleči, tako želim da klijent dođe kod mene da mu sredim neki problem koji ima.

U radu voli humor na granici s ironijom, kao svojevrsni intelektualni proces za koji nemaju svi kapacitete, a koji aktivira podjednako i inteligenciju i empatiju.

Stojanović je uočio da kod nas u reklamama humor vrlo prolazi, ali glavna zamka s ironijom jeste da je ona u velikim količinama otrov, a u malim lek.

Sve je već viđeno

Za sebe kaže da budno prati dešavanja i pravce u kojima bi i sam želeo da se kreće. Često i pod uticajem tuđih talenata aktivira sopstvene „čakre za eksperimente”. Najčešće se van okvira izražava kreirajući „Futro” svet i brend, plakate kojima iskazuje svojevrsne socijalne komentare.

– Ovo je vizuelni svet i 95 odsto komunikacija na planeti su tog tipa. Živimo u raju za dizajnere, ali s druge strane malo je prostora za pomake, zato što je tržište zasićeno i imaš osećaj da sve već postoji, da je viđeno – kaže Stojanović i priznaje da je verovatno intuitivno otvorio neke nove kanale preko kojih može da se izrazi.

U poslednjih nekoliko godina Futro, osim vizuelnim putem, do ljudi nastoji da dopre i pisanom rečju. Autor je autobiografskog romana „Devet”, serijala slikovnica za decu „Avanture Singi Lumbe” po kojima je napravljena i istoimena predstava u Malom pozorištu „Duško Radović”, a koautor je i „Rečnika večitog odrastanja”.