Nemačka ostala bez oružja – gde greši Berlin

BERLIN - Borbena gotovost nemačke vojske je manja nego kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, izjavili su vojni zvaničnici, poslanici i stručnjaci za odbranu.

Čak i ako nova vlada poveća izdvajanja za odbranu, problemi će biti nastavljeni godinama, posebno zbog nedostatka protivvazdušne odbrane, artiljerije i vojnika, rekli su oni za Rojters.

„Pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, imali smo osam brigada sa oko 65 odsto borbene gotovosti”, rekao je pukovnik Andre Vistner, šef Nemačkog udruženja oružanih snaga, u intervjuu britanskoj agenciji.

Slanje naoružanja, municije i opreme u Ukrajinu, uzelo je danak na dostupnost opreme, rekao je on.

„Sve skupa, ovo znači da su nemačke kopnene snage smanjile gotovost na oko 50 procenata”, rekao je on.

Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je nakon ruske invazije da će obnoviti nemačku vojsku, ali tri godine kasnije obećanje da će za NATO obezbediti dve divizije, obično oko 40.000 vojnika, do 2025. i 2027. godine, suočava se sa velikim poteškoćama, reklo je više od 10 vojnih zvaničnika, poslanika i stručnjaka za odbranu.

Detalji koje su otkrili izvori, od kojih su neki govorili pod uslovom da ne budu imenovani, naglašavaju nesigurnu poziciju Berlina dok se Evropa suočava sa novom geopolitičkom erom pod predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Nemačka, pored Poljske, ima zadatak od NATO-a da obezbedi najveći deo kopnenih snaga koje bi delovale kao prvi odgovor na eventualni ruski napad na istočno krilo alijanse.

Šolcovo istorijsko obećanje da će doneti prekretnicu u pristupu Nemačke svojoj vojsci nije uspelo, rekli su izvori, okrivljujući za to nedostatak osećaja hitnosti, nefunkcionalan sistem nabavki i nategnute finansije.

Berlin nije uspeo da u potpunosti opremi trupe za diviziju za NATO do početka ove godine i u svakom slučaju nema protivvazdušnu odbranu koja bi ih podržala, rekli su izvori.

Njegovo obećanje da obezbedi diviziju NATO do 2027. je „daleko izvan naših mogućnosti”, rekao je izvor iz vojske.

Sve glavne nemačke stranke obećale su da će zadržati vojnu potrošnju za NATO od dva odsto BDP.

Tramp želi da članice NATO-a više nego udvostruče svoje ciljeve za potrošnju na pet odsto BDP-a, dok NATO razmatra povećanje na oko tri odsto BDP-a.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius rekao je prošlog meseca da će vojni izdaci od oko tri odsto BDP-a biti potrebni da bi Bundesver bio spreman za rat, ali je i naveo da bi Trampov cilj od pet odsto BDP-a predstavljao više od 40 procenata ukupne vladine potrošnje Nemačke.

Bez obzira na to ko pobedi na predstojećim izborima, novoizabrana vlada će se suočiti sa ozbiljnim izazovima nakon 2027. godine, kada će specijalni fond od 100 milijardi evra biti iscrpljen.

Nemačka će tada morati da obezbedi oko 30 milijardi evra godišnje da bi dostigla cilj od dva odsto BDP-a za izdvajanje za vojsku, navela je agencija, prenosi Tanjug.