Ja sam bolji glumac od Madsa Mikelsena

Jedno od najpoznatijih imena skandinavske, ali i svetske glumačke scene, Šveđanin Mikael Persbrandt, zvezda je nove domaće serije „Otmica” koja se emituje svakog vikenda na Superstar kanalu od 21 čas. Jedna neobična anegdota obeležila je sam početak njegovog anganžmana u ovoj triler seriji koju su realizovali „Telekom Srbija“ i „Pelikula produkcija“.

Naime, pozvan da bude deo „Otmice“ i oživi ulogu tehnološkog mogula Markusa, Persbrandt je postavio nesvakidašnji uslov – insistirao je da producent Vladan Anđelković tu vest javi njegovom dugogodišnjem prijatelju, glumcu danskog porekla, Madsu Mikelsenu koji je takođe bio opcija za ulogu Markusa. Vladan je trebalo da kaže Madsu da je ulogu dobio Persbrandt jer je ipak bolji glumac od njega. Poslušavši glumca, Vladan je to i uradio i tako je nastala anegdota kojoj su se sva trojica na kraju smejala.

Životi i karijere ova dva skandinavska glumca često su se preplitali, a njihov odnos obeležilo je prijateljstvo izvan ekrana, kako su i sami više puta naglašavali u brojnim intervjuima. Zajednički glumački projekti, kako iz skandinavske kinematografije, tako i planetarni hitovi i popularni naslovi platforme Netfliks, dodatno su ih zbližili, a njihove kolege su tokom snimanja zapazile višesatne razgovore i bezuslovnu podršku koju su pomenuti glumci jedan drugom pružali.

Mikael Persbrandt odlično se uklopio u ovu srpsku seriju, a osim toga, o posvećenosti i profesionalnosti švedskog glumca govori i način na koji se pripremao za početak snimanja serije – proveo je čak 20 dana u Danskoj, u potpunoj izolaciji, bez telefona i interneta.

Mikael je rođen u Jakobsbergu, predgrađu Stokholma. Njegovo interesovanje za glumu počelo je dok je radio kao statista u Bergmanovoj režiji Šekspirovog „Kralja Lira“. Početkom devedesetih godina prošlog veka, Mikael je igrao u izuzetno popularnoj švedskoj TV seriji „Brodarska kompanija“, što mu je donelo druge angažmane u raznim TV produkcijama. Međutim, njegov veliki proboj desio se 1997. kada je tumačio grubog detektiva Gunvalda Larsona. Serija „Bek“autora Maja Ševala i Pera Valoa postala je ogroman hit ne samo u Švedskoj već i u Nemačkoj.

Mikael je i dobitnik prestižne nagrade koja nosi naziv po njegovom uzoru i velikoj inspiraciji, Ingmaru Bergmanu, a 2006. je bio nominovan za najboljeg glumca za ulogu u filmu Simona Staha „Bang Bang Orangutang“. Takođe je glumio u Stahovom filmu „Dan i noć“, koji je osvojio nagradu Silver Hugo za najbolju ansambl glumu na Međunarodnom filmskom festivalu u Čikagu. 

Glumio je u filmu „Večni trenuci“ za koji je 2009. godine osvojio prestižnu „Guldbaže” nagradu za najboljeg glumca. Ostali značajni filmovi u kojima se pojavio su „Hipnotizer“, serijal „Hamilton“, „Neko drugi u Švedskoj“, „Stockholm East“ i „Dan i noć“. Još jedno „Guldbaže” priznanje osvojio je 2014. godine za najbolju mušku ulogu u filmu „Niko me ne poseduje“ u režiji Šel-Okea Andersona. 

Mikael Persbrandt je postao međunarodno poznat zahvaljujući glavnoj ulozi u danskom filmu „Bolji svet“, dobitniku Oskara za najbolji strani film, koji je režirala Suzan Bir. Njegova izvedba donela mu je nominaciju za Evropsku filmsku nagradu za najboljeg glumca 2011. godine. Među njegovim međunarodnim projektima su i završni deo trilogije Pitera Džeksona „Hobit: Bitka pet vojski“, drama „Neko koga voliš“, koja je osvojila Nagradu publike za najbolji međunarodni film na festival u Los Anđelesu, kao i od kritike hvaljeni vestern „Spasenje“. 

Nedavno je igrao u Netfliksovoj seriji „Seksualno obrazovanje“ i u seriji „The Kingdom Exodus“ Larsa fon Trira, za koju je 2023. godine nominovan za Robert nagradu za najboljeg glavnog glumca. 

Za ulogu generalnog sekretara UN-a, Daga Hamaršelda, u političkom trileru „Hamaršeld” u režiji Pera Flaja, dobio je izuzetne kritike i pohvale. Film je takođe postao jedan od najgledanijih u nordijskim bioskopima tokom 2024. godine. 

Mikael ima i bogatu pozorišnu karijeru u švedskim predstavama poput „Tri sestre“ i „Smrt trgovačkog putnika“ u Plaza teatru, „Gospodin Puntila i njegov sluga Mati“, „Dobra duša iz Sečuana“ i „Dugo putovanje u noć“ u Kraljevskom dramskom pozorištu. Među njegovim primećenijim su i „Marija Stjuart“ (u režiji Ingmara Bergmana), „Don Žuan“, „Divlja patka“, „Gospođica Julija“ i „Galeb“. Godine 2012. postao je vlasnik privatnog pozorišta Maksimteatern u Stokholmu.

Kao i većima glumaca, posvećen je humanitarnom radu, pa je tako posetio siromašne četvrti Sao Paula u Brazilu zajedno sa fudbalerom Zlatanom Ibrahimovićem, u okviru organizacije koja podržava prava dece. Takođe, tokom 2004. godine posetio je bivše dečje vojnike u Liberiji kao deo UNICEF-ove švedske kampanje protiv eksploatacije dece. 

Kao mladić voleo je da igra fudbal i trenira boks. Iako se družio s „opasnim“ društvom, 1983. godine se prijavio na baletsku akademiju.  Tokom 1997. godine snimao je čak 259 dana, nešto što, kako kaže, nikada više ne bi ponovio. 

Omiljeni holivudski glumci su mu Robert De Niro, Al Pačino, Geri Oldman i Šon Pen, dok među glumicama izdvaja Džinu Roulands i Džesiku Lang. 

Pošto je često bio meta švedske štampe, 2006. godine odlučio je da tuži jedan švedski tabloid.  Živi u svojoj kući na Ingarou, u predgrađu Stokholma. Sa partnerkom Sanom Lundel, ima sinove Igora Edgara Persbrandta Lundela (2006), i Oke Lo Persbranta (2009).  Bio je veren s Marijom Bonevi od marta 1998. do 2003. godine. 

U intervjuu za magazin „King“ iz 2023. godine, Persbrant je rekao: „Svet gori, ali u mom vlada mir“, što odražava njegov osećaj unutrašnjeg mira i stabilnosti, uprkos turbulentnim vremenima u svetu. Persbrant je poznat po svojoj iskrenosti i dubokom promišljanju životu i umetnosti, što se često ogleda u njegovim intervjuima.