Jedno od najvećih pitanja u borbi protiv raka jeste kako sprečiti njegovo širenje i povratak. Dok naučnici neprestano tragaju za novim terapijama, nedavna istraživanja otkrivaju fascinantnu ulogu kolagena u održavanju ćelija raka u stanju mirovanja.

U ovom procesu posebno se ističe kolagen tip 3, koji deluje kao prirodna barijera protiv aktivacije ćelija raka i njihovog daljeg širenja.

Ova naučna otkrića otvaraju potpuno novu perspektivu u lečenju i kontrolisanju raka, na način koji dosad nije bio u fokusu onkologije.

Istraživači su još 2021.otkrili da određena vrsta kolagena može da spreči „uspavane”, neaktivne ćelije raka, da postanu aktivne.

Studije na miševima su pokazale da su „uspavane” maligne ćelije okružene većim količinama ovog kolagena u poređenju sa aktivnim ćelijama raka.

Slično tome, kod pacijenata sa rakom glave i vrata, oni čiji se rak proširio na limfne čvorove, imali su manje kolagena tip 3 u okolini primarnih tumora.

Ovi nalazi sugerišu da nedostatak kolagena tip 3 može da  dovede do aktivacije i širenja raka, piše portal theheartysoul.com.

Razumevanje uloge kolagena tip 3 u održavanju ćelija raka uspavanim, otvara nove mogućnosti u tretmanu raka. Ovi nalazi mogu da pomognu onkolozima da predvide verovatnoću širenja raka i razviju terapije koje ciljaju na održavanje ili povećanje nivoa ovog kolagena, kako bi se sprečila aktivacija i širenje metastaza ćelija raka.

Kako se stvara kolagen?

Kolagen je najzastupljeniji protein u ljudskom telu, ključan za zdravlje kože, zglobova, kostiju, mišića i vezivnog tkiva. Njegova proizvodnja u telu prirodno opada s godinama, što je jedan od glavnih uzroka pojave bora, gubitka elastičnosti kože i slabljenja zglobova.

Kolagen se stvara u fibroblastima – ćelijama vezivnog tkiva – kroz proces sinteze koji uključuje unos esencijalnih aminokiselina i vitamina C, proizvodnju prokolagena, izlučivanje kolagena u međućelijski prostor i formiranje zrelog kolagena.

Kolagen se proizvodi od aminokiselina prolina, glicina i lizina, koje telo dobija iz hrane bogate proteinima (meso, riba, mlečni proizvodi, jaja, mahunarke). Vitamin C je ključan za pretvaranje prolina i lizina u hidroksiprolin i hidroksilizin, koji su neophodni za stabilnost kolagenske strukture.

Fibroblasti kombinuju aminokiseline uz pomoć enzima i vitamina C, stvarajući prokolagen – preteču kolagena.

Prokolagen se izlučuje iz ćelija u međućelijski prostor, gde enzimi formiraju zreli kolagen. Kolagen se potom sklapa u čvrsta vlakna, koja daju čvrstinu i elastičnost tkivima.

Tipovi kolagena

Postoji najmanje 28 tipova kolagena, ali su najvažniji i najzastupljeniji sledeći:

1. Kolagen tip 1 - najzastupljeniji u telu (90 odsto ukupnog kolagena) i nalazi se u koži, kostima, tetivama, ligamentima i zubima. Odgovoran je za elastičnost i čvrstinu kože, kao i za jačinu kostiju.

2. Kolagen tip 2 je glavna komponenta hrskavice. Ključan je za zdravlje zglobova i pokretljivost. Koristi se u suplementima za artritis i probleme sa zglobovima.

3. Kolagen tip 3 se nalazi se u koži, krvnim sudovima, unutrašnjim organima i mišićima. Često se nalazi zajedno sa kolagenom tip 1. Ključan za elastičnost tkiva i zarastanje rana.

4. Kolagen tip 4 se nalazi u bazalnim membranama koje oblažu organe i krvne sudove. Pruža strukturnu podršku ćelijama i filtrira molekule između tkiva.

5. Kolagen tip 5 je prisutan u koži, kosi, placenti i rožnjači oka. Pomaže formiranju kolagena tipa 1.

6. Kolagen tip 10 se nalazi se u hrskavici i učestvuje u mineralizaciji kostiju. Ključan je za zarastanje preloma.

7. Kolageni tipa 11, 12, 13 i drugi imaju specijalizovane funkcije u različitim tkivima, kao što su očne rožnjače, unutrašnji organi i mišići.

Prvi znaci smanjenja kolagena u organizmu

Proizvodnja kolagena počinje da opada već od 25. godine života. Svake godine nakon toga, nivo kolagena se smanjuje za oko 1 procenat godišnje.

U 40-im i 50-im godinama života opadanje postaje primetnije – koža gubi čvrstinu i elastičnost, dok zglobovi i kosti postaju podložniji povredama. Kod žena, menopauza dodatno ubrzava gubitak kolagena zbog smanjenja nivoa estrogena, hormona koji podržava proizvodnju kolagena.

Nakon 60. godine telo proizvodi minimalne količine kolagena, što dovodi do izraženih znakova starenja i potrebe za dodatnom podrškom kroz ishranu ili suplemente.

Proizvodnja kolagena može se podstaći ishranom bogatom vitaminom C (citrusi, paprika, brokoli), namirnicama koje su izvori proteina (riba, pileće meso, jaja, mlečni proizvodi, mahunarke), namirnicama bogatim cinkom i bakrom (orašasti plodovi, semenke, školjke), kao i suplementima sa hidrolizovanim kolagenom (kolagenski peptidi) u prahu ili kapsulama.

Uzroci opadanja proizvodnje kolagena

Proizvodnja kolagena opada zbog kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji utiču na funkcionisanje fibroblasta, ćelija koje proizvode kolagen. Glavni razlozi zašto dolazi do smanjenja proizvodnje kolagena su: prirodni proces starenja, kao što su genetska predispozicija, promene u hormonima, uticaj UV zračenja (fotostarenje).

Slobodni radikali koji nastaju usled zagađenja, pušenja, loše ishrane i stresa, oštećuju ćelijske membrane i ometaju normalnu funkciju fibroblasta. Ovo dovodi do smanjenja kvaliteta i količine proizvedenog kolagena.

Vitamin C je esencijalan za sintezu kolagena, a bez dovoljno ovog vitamina, proizvodnja kolagena je usporena.

Loša ishrana, bez unošenja dovoljne količine proteina koji su izvor aminokiselina (glicina, prolina i lizina) potrebnih za sintezu kolagena, direktno smanjuje proizvodnju kolagena.

Nedostatak cinka i bakra u hrani je još jedan razlog, jer ovi minerali su ključni za aktivaciju enzima koji omogućavaju formiranje kolagenskih vlakana.

Hronični stres, takođe, povećava nivo kortizola, hormona koji ometa regenerativne procese u telu, uključujući sintezu kolagena.

Nikotin smanjuje dotok kiseonika do kože i oštećuje fibroblaste, dok hemikalije iz cigareta povećavaju razgradnju kolagenskih vlakana. Prekomerni unos alkohola dehidrira kožu i oslabljuje fibroblaste.

Hronične upale uzrokovane bolestima, nezdravom ishranom (bogatom šećerom i transmastima) i oksidativnim stresom oštećuju kolagenske mreže i usporavaju njihovu regeneraciju.