Moj duh je prilično nemiran

Stalno sam u pokretu, putujem, družim se… Moj duh je prilično nemiran, verovatno se bojim dokolice koju najčešće prespavam, kaže glumica Sanja Jovićević Popović iz serije „Igra sudbine” na TV Prva.

Član je ansambla Gradskog pozorišta Podgorice od 2014. godine. Gluma je nešto što je zabavlja, uzbuđuje, troši, ali oseća, svakoga dana, da je privilegija živeti od glume.

Udata je za Branimira Popovića, nagrađivanog glumca i profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Cetinju, imaju ćerku Sofiu. U poslednjih nekoliko meseci gledamo je u liku psihotarapeutkinje Milene Burazer u seriji „Igra sudbine”, koja je svakog dana na programu TV Prva, u 20.05.

Njena Milena je prijateljica sekretarice Bobe, bila je psihotarapeutkinja Une Hristić, kasnije i njenog supruga Andrije Boškanja, a onda i Andrijina ljubavnica. Ljubavna veza sa suvlasnikom Kan kapitala, koji posle pretrpljenog infarkta odlazi u Ameriku a firmu prepušta Aleksi i Luki, nanela joj je bol, patnju, razočaranje. Otkriva nam da će i u šestom ciklusu, pod nazivom „Tajne prošlosti”, njen lik biti dovoljno prisutan da pokreće radnju, da bude vidljiv, ostavi utisak a njoj pomogne da u jednoj tako velikoj seriji ipak bude prepoznatljiva. 

– Ja sam svesna da je to samo delić jednog velikog mozaika – kaže naša sagovornica. – Ali sam takođe sigurna da će „Igra sudbine” ostaviti traga i u mom i u budućem životu serije.
Još veli da uloga Milene Burazer nije bila zahtevna…

– Ništa nije zahtevno i komplikovano kada ste u produkciji koja radi po najvišim standardima. Kada tome dodamo sjajne, brižne, profesionalne i iskusne reditelje kao što su Milan Karadžić i Stanko Milošević, zatim moje kolege sa kojima sam delila kadar Dragana Mićalović, Lora Orlović, Tamara Belošević, Tijana Maksimović, Ivan Ivanov, Bojana Ordinačev, Sofija Rajović, Branimir Popović, moj suprug koji je igrao Andriju Bošnjaka, i sve one sa kojima nisam, e onda mi sve pada lako. Sve je igra, lako je doći do dobrog rezultata. Moram takođe da pomenem i ekipu scenarista koja je znalački postavila moj lik psihoterapeutkinje Milene.

Rođena je u Podgorici. Dvadeset petog novembra je proslavila trideset šesti rođendan, zajedno sa sestrom bliznakinjom Vanjom, koja je takođe glumica. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju, u klasi profesora Branislava Mićunovića. Karijeru je počela u pozorištu, prva predstava „Luča Mikrokozma”, po čuvenom Njegoševom delu, u režiji Paola Mađelija i Radmile Vojvodić. Do 2014. već je sarađivala sa velikim rediteljskim imenima, sa Jagošom Markovićem, Gorčinom Stojanovićem… Veliku popularnost joj je donela uloga bogatašice Bojane Bačić u seriji „Budva na pjenu od mora”, gde je igrala ćerku kontraverznog biznismena Sava Bačića i njegove supruge Nađe, koje tumače Mima Karadžić i Ljiljana Blagojević. „Budvi” je posvetila tri godine svog života… Igrala je i u serijama „Santa Maria della Salute”, „Sinđelići”, „Ubice mog oca”, „Hotelu Balkan”… Danas, sa ove vremenske distance, čini se da je početak njene karijere bio kao bajka…

– Tako je! – kaže. – Nemam reči kojima bih izrazila zahvalnost braći Karadžić, Milanu i Mimi, za sve to što mi se desilo na početku ulaska u svet glume. Tih prvih nedelja i meseci, nisam bila svesna šta mi se događa. Koliko je sve to oko mene bilo veliko i koliko je traga ostavilo ne samo na meni već i na mnoge moje kolege, sa kojima sam počinjala te davne 2012. U svakom mestu u bivšoj Jugoslaviji, u kojem sam bila, prilazili su mi i govorili da su gledali „Budvu na pjenu od mora”. Gledanost je bila neverovatna! I ne samo to. Ko god je pričao o seriji sa mnom imao je osmeh na licu. I sama činjenica da se serija u više navrata reprizirala na mnogim TV kanalima govori o tome da je ovaj projekat ispunio najviše standarde TV produkcije kada su naši prostori u pitanju. Uz to, otišla je i korak dalje – bila je najlepša razglednica Crne Gore. A kako šlag na torti je treća sezona koju sam snimala dok sam bila u osmom i devetom mesecu trudnoće sa mojim anđelom, ćerkom Sofiom.
Njen životni moto je „misli dobro jer će dobrim da ti se vrati”. Bila je uzor sestri bliznakinji Vanji, koja je krenula Sanjinim koracima i od pre dve godine je glumica ansambla Gradskog pozorišta Podgorice.

A ko je Sanjin uzor ?

– Moja porodica! Ona mi nikada nije okrenuli leđa. Moji najmiliji su najveća podrška u mom profesionalnom i privatnom životu.
Šaljivo dodaje:

– Mislim da bi svet stao kada ne bi postojale bake i tetke. Kada se desi da smo suprug i ja van Crne Gore, najdraža ćerkina adresa je tamo gde su baka i tetke. Čak mislim da jedva čeka da nas dvoje odemo na snimanje, a ona bude u ambijentu u kojem ne postiji reč – NE.

Koje vrednosti poštuje kod prijatelja?

Kaže prvi uslov koji njeni prijatelji moraju da ispune je da ne kasne.

– Za sve ostalo ćemo lako, jer odoh ja dalje a kasnije me je teško stići – rekla je Sanja Jovićević Popović.