Praznična magija

Ako ste umorni od gradske vreve, gužve, nervoze i života u velikoj prestonici, baš kao nekada i veliki umetnici, dva Gustava i dobra prijatelja, najistaknutija predstavnika inspirativne secesije – kompozitor Maler i slikar Klimt, spakujte kofere poput njih, i utočište, mir i beg pronađite u čistoj, uređenoj, mirnoj Gornjoj Austriji, u regiji Salckamergut, podno Alpa.

Sve je poput prave zimske bajke. Ovde nema đubreta, psovki, saobraćajnih kolapsa, buke, a voda iz očuvanih i nezagađenih 70 jezera može se piti čak i iz šake.

I nemojte se iznenaditi ako građani ovih varoši imaju strpljenja da vas sačekaju da pređete pešački prelaz.

Idila i planinski vazduh

Do ovih idiličnih predela, gde čist planinski vazduh budi naša crvena krvna zrnca, stiže se brzo, uređenim auto-putem, preko Hrvatske i Slovenije, bez velikih zadržavanja na granici. Ekipa „Politike” imala je to zadovoljstvo da poseti ovu autentičnu kulturno-prirodnu celinu, kao i centar ove regije, mesto Bad Išl, kao gosti Turističke organizacije Gornje Austrije, baš uoči božićnih praznika. Čuvena banja je zbog kulturno-istorijskih sadržaja i prirodne termalne vode ovih dana glavno sastajalište nekog finog, otmenog sveta. I ne čudi, budući da je ovo mesto proglašeno za evropsku prestonicu kulture u 2024. godini.

Proslavi kulture, ali i lepote življenja pridružila su se i okolna mesta udaljena od Bad Išla svega nekoliko kilometara – Halštat, Štajnbah, Šrufling, Ševalhen, Bad Gojsern, Bad Ause... U slikovitim selima predbožićno vreme se proslavlja u skladu sa starim običajima. Tradicionalne praznične pijace, pune šarma i spokojstva, na kojima se prodaju lokalni organski proizvodi, pružaju poseban doživljaj. Poznatiji kao adventi organizuju se svuda, pa čak i uz obalu najvećeg jezera, takozvanog austrijskog mora, Aterze, na plaži kupališta Ševalhen, što zaista predstavlja jedinstvenu avanturu. Prazničnu atmosferu možete osetiti i u jednoiposatnoj vožnji brodom, s pogledom na planinske ušuškane kuće od drveta i kamena, vikendice i vile građene u prepoznatljivom austrijskom stilu, dvorac „Kamer”, ostrvo Licberg i vilu „Paulik” gde je Gustav Klimt često boravio sa svojom muzom, dizajnerkom Emilijom Luizom Flege, uz naravno, priče o sirenama i koji gutljaj tradicionalnog plavičastog napitka, i to po ceni od 29 evra.

Poseban utisak na nas ostavio je božićna pijaca u snegom okićenoj šumi blizu jezera Gosause, takozvanog Božjeg oka, gde je temperatura čak do minus osam, ali se ne oseća, jer greje topla atmosfera i vatra lokalnog kovača koji pred posetiocima pokazuje svoja vremešna umeća.

Na božićnim pijacama piju se punčevi, kuvano vino i gluhdžin, odnosno džin s mnoštvom aroma – jabuke, cimeta, vanile... Miomirisi nadaleko poznatih austrijskih poslastica, od kojih prednjače čuveni išlerski kolači, šire se ovim idiličnim mestima, pa je prava poteškoća koju poslasticu izabrati. Ovde svi rade do 18 časova, da bi se nakon toga prepustili magiji praznika, kolačima, palačinkama, knedlama, kobasicama, pitama od jabuka i sosom od vanile, aromatičnim kupkama, uz zvuke duvačkih i gudačkih ansambala. Naime, uživanje u životu – ovde je glavni moto.

Uz vizuelno-gastronomska uživanja, u ponudi je mnoštvo zanimljivih kulturnih događaja, poput koncerata u bogato oslikanoj katedrali Svetog Nikole, gde izvođenje „Ave Marija” ostavlja bez daha.

U ovoj regiji nalaze se i pivski podrumi stari pet vekova, zatim izložba scena rođenja Hrista... Figure u tradicionalnim nošnjama, radne scene i zanati proglašeni su nematerijalnom kulturnom baštinom Uneska.

Obavezno svratite i do starinske gostionice „Licberger Keler”, ali i u restoran „Zaner” na šetalištu Esplanada pored reke Traun u Bad Išlu, gde se u svečanoj tišini ispija kafa, još uvek čitaju novine, ali i degustiraju tradicionalna jela, poput pačetine i jagnjećeg bifteka u sosovima sasvim neobičnih aroma.

Odmah, u blizini je i gradski muzej, ali i kuća kompozitora Franca Lehara, puna starina i antikviteta, koje je ovaj boem pasionirano sakupljao tokom života. Posetite i malenu kuću Gustava Malera, u mestu Štajnbah, na obali jezera Aterze, u koju se čuveni kompozitor skrio i pronašao mir i utehu od brojnih životnih nedaća i boli, stvarajući neke od svojih najpoznatijih kompozicija.

Jezero Aterze bilo je i inspiracija Gustavu Klimtu, a u muzeju posvećenom ovom slikaru upoznali smo se i s njegovim manje poznatim pejzažima.

Oaza kulture

Posle šetnje višekilometarskim stazama, prilagođene pešacima, ali i vožnji planinskih bicikala, skijanja u obližnjim ski-centrima, popodnevni sati rezervisani su za banjanje u termama u Bad Išlu i hotelu „Rojal”, za koje možete kupiti i jednodnevnu kartu. Cena je između 24 i 36 evra. I posle ovakvog odmora za dušu i telo, kulturološkog šoka, i pogleda na jedno ekološki osvešćeno društvo, u našu prestonicu vratićete se puni utisaka, s bočicom soli, kao obaveznim suvenirom jer je ovaj kraj poznat i po viševekovnim rudnicima soli. Zahvaljujući rudarima iz ovog kraja, spasena su mnoga remek-dela Rubensa, Rembranta, Vermera od pohoda nacista. Pa kako onda da ovaj region i ne ponese počasnu titulu evropske oaze kulture za sva vremena!

Dom cara Franca Jozefa i Sisi

Ovde se nalazi i Carska vila u kojoj su vreme rado provodili legendarna kraljica Elizabeta, poznatija kao Sisi. Bila je učena, buntovna i revolucionarna žena ondašnjeg vremena koja je bila ponosna na svoj uski struk i svakoga jutra upražnjavala gimnastiku, uz supruga, cara Franca Jozefa. U pratnji Doris Graser posetili smo ovaj raskošni letnjikovac s mnoštvom uređenih prostranih soba, u različitim stilovima, ukrašenih trofejima i prepariranim životinjama koje je car donosio iz svojih lovačkih pustolovina. Decenijama, sve do 20. veka, u Carskoj vili u Bad Išlu pisana je evropska istorija, čime je ovaj grad postao „tajna prestonica” moćne Austrougarske monarhije. Ovde smo ugledali i radni sto Franca Jozefa na kojem stoji rukom ispisan dokument, veoma važan za srpsku istoriju, kojim je objasnio razloge za objavu rata Srbiji.

Šeširi od ovčije vune i zečje dlake

U radionici šešira porodice Bitner još od 1862. godine izrađuju se u svetu poznati išlerski šeširi. Ugostio nas je Franc Bitner, koji predstavlja petu generaciju vrhunskih majstora. Pokazao nam je kako se izrađuju šeširi od ovčije vune i zečje dlake. Pohvalno je da austrijsko društvo podržava ovakve gotovo izumrle zanate. Cene šešira kreću se od 120 do više stotina evra.