Potcenjen, a opasan po život

U lečenju arterijske hipertenzije Srbija ni u dijagnostici, ni u terapiji ne zaostaje za evropskim zemljama. Imamo lekare koji znaju i mogu odlično da leče visok krvni pritisak, na Listi lekova ima i dovoljno savremenih efikasnih medikamenata, ali nevolja je što se tek jedna četvrtina onih koji imaju arterijsku hipertenziju leči na pravilan, odgovarajući način, rekla je za „Magazin” prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije i član Evropske akademije nauka i umetnosti.

U Beogradu je nedavno ovo Udruženje organizovalo deveti po redu Međunarodni kongres o hipertenziji. s više od 500 registrovanih učesnika i više od sto predavača, među kojima su bili kardiolozi i hipertenziolozi iz Evrope: Nemačke, Italije, Grčke, Španije, Bugarske i regiona.

– Strani lekari vole da dođu u Srbiju i aktivno učestvuju u diskusijama u kojima razmenjujemo iskustva. Sviđa im se naše opredeljenje da ovi kongresi uvek budu multidisciplinarni, jer hipertenzija nije bolest koju leči samo kardiolog, naprotiv, u timu mora da bude i endokrinolog, nefrolog, vaskularni hirurg, neurolog i psihijatar, a obavezno mora da se priča o preventivi i faktorima rizika – naglasila je doktorka Stojanov.

Ona podvlači da je ključni problem s lečenjem hipertenzije isti u celom svetu: visok krvni pritisak ne boli, hipertenzija se ne dijagnostikuje na vreme i procenat pacijenata kod kojih bolest nije pod kontrolom je veliki:

– Osim toga, jako je teško naterati pacijenta da pije lekove kada nema tegobe – požalila se načelnica Centra za hipertenziju pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Nove preporuke za lečenje

Na kongresu su saopštene najnovije preporuke Evropskog udruženja za hipertenziju objavljene u junu 2023. i najnovije preporuke Evropskog udruženja kardiologa predstavljene letos.

– Do ovih preporuka stvari su se najčešće „vrtele” oko sistolnog, odnosno gornjeg pritiska koji treba da se leči ako je 140 milimetara živinog stuba (mmHg) i viši od toga. Smatralo se da je to veliki faktor rizika, a za visoki dijastolni ili donji pritisak vladalo je uverenje da je oboljenje starijih ljudi. Međutim, baš donji pritisak predstavlja sve veći problem kada je viši od 90 mmHG, dok su sistolne vrednosti u granici normale. Javlja se obično kod ljudi do 50. godine, jer dijastolni pritisak raste do tih godina, posle toga stagnira ili čak i opada. Povišeni donji pritisak za 40 odsto povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i zato je po novim preporukama, u klasifikaciji, izdvojen kao poseban faktor rizika – objašnjava dr Stojanov.

Dodaje da je to važno jer će sada ljudi dobijati odgovarajuću terapiju ranije i više pažnje će lekari posvetiti mlađim ljudima. Nekako kad god bi govorili o hipertenziji, mislilo se na starije, što više nije slučaj.

Evo još jedne novine: evropske preporuke kardiologa su se približile američkim i izdvojile su novu kategoriju povišenog krvnog pritiska, a to je pritisak od 120 do 139 mmHg sa 70 do 89 mmHg.

– Ljudi kod kojih je izmeren takav pritisak ranije su činili grupu visoko normalnih vrednosti krvnog pritiska ili prehipertenzije. Njih su lekari više pratili nego što su lečili. Po novim preporukama i ovi pacijenti treba da dobiju lekove i nisu dovoljne samo preporuke o nefarmakološkim merama (zabrana pušenja i alkohola, smanjenje unosa soli, smanjenje kilograma, redovna fizička aktivnost), pogotovu ako postoje pridruženi faktori rizika i oštećenje organa – objasnila je doktorka.

Da ne bude nikakve zabune: i dalje se pod arterijskom hipertenzijom smatra pritisak od 140 sa 90 mmHg i više od toga. Nove preporuke upućuju da neko ko ima povišeni krvni pritisak, a u porodici je imao ili ima bliske srodnike obolele od šloga, infarkta ili drugih kardiovaskularnih bolesti, mora da se redovno kontroliše.

– Takva osoba neće odmah dobiti da pije lekove, lekari će mu prvo savetovati nefarmakološku terapiju, ali ukoliko je on s ovim vrednostima imao infarkt ili šlog, onda već mora da pije i određene lekove. Tablete će dobiti i ukoliko je pušač s visokim vrednostima lipida, fizički neaktivan, gojazan... Kad neko ima genetsko opterećenje, razmatra se uvođenje jednog leka, nefiksne kombinacije – navodi naša sagovornica.

Da li su ljudi u Srbiji dovoljno svesni opasnosti koju nosi nelečeni visok pritisak ili potcenjuju hipertenziju kao bolest?

– Potcenjuju je, nažalost, i laici i pojedini lekari. Jer, hipertenzija ne boli, a posledice i komplikacije mogu da budu strašne. Moja poruka svima je da ne leče hipertenziju tek onda kada dobiju šlog ili infarkt srca. Onda je već kasno! Svako treba da leči hipertenziju od onog trenutka kada su mu izmerene vrednosti krvnog pritiska 140 sa 90 milimetara živinog stuba i više od toga – kratak je savet dr Stojanov.

Hipertenzija se rešava ambulantno

Po našim preporukama svaka osoba starija od 18 godina obavezno mora u svom zdravstvenom kartonu imati zapisanu vrednost izmerenog pritiska. Zavisno od toga da li ima pridružene faktore rizika, odnosno da li je neko u porodici imao hipertenziju ili je doživeo šlog, infarkt, lekar će takvu osobu češće ili ređe kontrolisati. Ako su vrednosti pritiska normalne, treba da se kontroliše na tri godine, ako ima faktore rizika, čak i jednom godišnje. Kod starijih od 40 godina, ako se izmere povišene vrednosti, kontrole treba da budu češće.

Ona još kaže da je hipertenzija bolest koja bi trebalo da se rešava ambulantno, a ne u bolnicama. Hospitalizuju se samo pacijenti kod kojih je već došlo do nekih komplikacija: šloga, infarkta ili ako se sumnja na takozvanu rezistentnu hipertenziju ili ako su uzrok visokog pritiska neka endokrinološka ili bubrežna bolest ili hipertenziju izaziva neki lek.

Uzroci na koje može da se utiče

– Postoje nepromenljivi uzroci kao što su godine, pol i genetika – ako su roditelji imali hipertenziju, velika je verovatnoća da ćemo je naslediti. Ali može da se utiče na promenljive faktore rizika kao što su pušenje, gojaznost, preslana ishrana, fizička aktivnost, pijenje alkohola – podseća dr Vesna Stojanov.

Najopasnije oscilacije

Nove preporuke uvode faktore rizika koje se tiču životne sredine. To su buka, aero-zagađenje, klimatske promene, a posebno stres.

– U toku dana ponekad se promene tri godišnja doba i to predstavlja veliki problem, jer spoljna temperatura i atmosferski pritisak značajno utiču na oscilacije u vrednostima krvnog pritiska. Te kratkotrajne oscilacije u okviru nekoliko minuta ili one u okviru 24 sata ili sedam dana, kada imamo promenu niskih ili visokih temperatura za kratko vreme, kod starijih osoba s krutim krvnim sudovima, dovode do naglih padova i skokova pritiska i mnogo češće uzrok su infarkta srca, infarkta mozga, promena na perifernim i krvnim sudovima oka. Zbog tih promena mora da se koriguje terapija. Ne postoji antihipertenzivni lek koji se pije 365 dana u godini u istoj dozi! Pacijent mora da dobije savet od lekara šta će da radi u kojem trenutku, šta uzima u letnjem, a šta u zimskom periodu, koji lek sme da izostavi, kojem da poveća dozu…

Korekciju terapije jedino može da radi lekar, nikako pacijent sam, na osnovu izmerenih vrednosti pritiska.

Ne meri se 10 puta na dan

– Pritisak treba redovno pratiti, ali to nikako ne znači da pacijent treba 10 ili 20 puta na dan da meri pritisak. Meri se dva do tri puta nedeljno, češće u slučaju nekih subjektivnih tegoba. Nije svaka glavobolja potekla od povišenog pritiska. Važno ga je meriti u isto doba dana i posle terapije. Čim se probudi, pacijent prvo treba da popije lek za pritisak, a ne da prvo posegne za aparatom. I ne može pritisak da bude 120 sa 80 mmHg tokom celog dana. Takav nema niko! Krvni pritisak ima ritam kretanja: najniži je od 23 do dva sata posle ponoći – objasnila je doktorka Stojanov.

I još nešto na čemu ona insistira: ne koristiti aparate za merenje kod kojih se manžetna stavlja na ručje, ručni zglob.

Na pravilan način

Važno je krvni pritisak meriti na pravilan način.

– Aparati moraju da imaju manžetne odgovarajuće veličine, da obuhvate 80 odsto nadlaktice. Ne sme manžetna da bude ni premala ni prevelika, jer ćemo tada dobiti pogrešno izmerene vrednosti – kaže doktorka.

Osim toga, krvni pritisak ne može da se meri „s vrata”, odmah po dolasku s spolja u dom ili ordinaciju.

– Mora da postoji bar 15–30 minuta po dolasku, da se osoba opusti, da pre toga ne puši, ne pije kafu i da se ne nervira. Prva izmerena vrednost apsolutno se ne uzima za validnu. Nakon pet minuta uradi se drugo merenje, a nakon tri do pet minuta i treće merenje. Saberu se drugo i treće merenje i vrednosti podele sa dva – srednja vrednost se uzima kao validna. Upravo to je i novina u merenju po novim preporukama, tako se izbegava greška, jer svako ima strah šta će reći lekar ili pokazati aparat. Uvek sledeća izmerena vrednost bude niža u odnosu na prvu – kaže dr Vesna Stojanov.