Genetika i biotehnologija sve više pomeraju granice onoga što smatramo mogućim. Jedan od najambicioznijih poduhvata u ovoj oblasti je pokušaj oživljavanja izumrlih vrsta. Najnoviji primer ovakvog pristupa jeste plan da se dodo, čuvena ptica koja je nestala pre više od tri veka, ponovo „vrati u život”.

„Projekat de-ekstinkcije dodoa koristi napredne genetske tehnologije, uključujući genomsko sekvenciranje i uređivanje gena. Naučnici su već sekvencirali genom dodoa pomoću očuvanih uzoraka iz muzeja. Sledeći korak je korišćenje DNK dodoa za modifikaciju genoma njegovih najbližih živih rođaka, poput nikobarskog goluba”, objašnjava detalje ovog revolucionarnog projekta Bet Šapiro, glavna naučna saradnica kompanije Colossal Biosciences.

Ova tehnologija, poznata kao CRISPR-Cas9, omogućava naučnicima da precizno menjaju genetski materijal. Konačni cilj je stvoriti pticu koja bi delila ključne osobine dodoa, iako neće biti identična originalnoj vrsti.

Ptica koja simbolizuje izumiranje

Dodo (Raphus cucullatus) je bio velika, nezgrapna ptica nesposobna za letenje, koja je živela isključivo na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Njegov izgled, ponašanje i sudbina, vekovima su fascinirali naučnike, umetnike i pisce. Danas je dodo simbol posledica ljudskog uticaja na prirodu i ekosisteme.

Populacija doda brzo je opala nakon dolaska evropskih kolonizatora na Mauricijus u 16. veku. Ljudska aktivnost, lov i uvođenje novih predatora, poput pacova i svinja, doprineli su njenom izumiranju već do kraja 17. veka.

Dodo je bio član porodice golubova i bliski srodnik nikobarskog goluba, koji još uvek živi na nekim pacifičkim ostrvima. Odrasle ptice su bile visoke oko 1 metar i težile su između 10 i 20 kilograma.

Veliko, zaobljeno telo bilo je prekriveno sivkastim i smeđim perjem, a kratka, zakrivljena krila, koja nisu bila funkcionalna za letenje.

Snažan kljun, dugačak oko 20 centimetara, korišćen je za ishranu raznovrsnim plodovima i semenjem.

Snažne noge prilagođene hodanju i traženju hrane na tlu.

Mauricijus je ostrvo bogato bujnom vegetacijom, voćem i plodovima, što je ptici omogućavalo dovoljno hrane tokom cele godine. S obzirom na to da na ostrvu pre dolaska ljudi nije imao prirodnih predatora, dodo je izgubio sposobnost letenja i postao relativno spor.

Veruje se da je bio društvena ptica, koja je živela u manjim grupama. Gnezda su pravili na tlu, što je kasnije postalo kobno, zbog dolaska invazivnih vrsta.

Postoji nekoliko glavnih razloga zbog kojih je ova ptica izumrla oko 1681. godine, samo 80 godina nakon što su portugalski moreplovci otkrili Mauricijus 1507. godine.

Mornari i kolonizatori lovili su dodoa zbog mesa, iako su zapisi ukazivali da nije bio posebno ukusan.

Ljudi su na ostrvo doveli pacove, svinje i majmune, koji su uništavali dodoova jaja ostavljena u gnezdima na tlu.

Krčenje šuma zbog poljoprivrede i naseljavanja, takođe, smanjilo je prirodni prostor u kojem je dodo mogao da opstane.

Dodo znači glup

Ime „dodo” potiče iz portugalskog jezika, gde „doudo” znači „glup”, zbog čega su mornari mislili da je ptica nespretna i naivna.

Većina znanja o dodou potiče iz fosilnih ostataka i retkih opisa iz 17. veka. Samo je jedan potpuno očuvan skelet pronađen do danas.

Dodo je postao poznat zahvaljujući knjizi „Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola, gde se pojavljuje kao antropomorfni lik.

Povratak dodoa

Iako ideja oživljavanja izumrlih vrsta zvuči fascinantno, ona nosi mnoge etičke i praktične izazove. Kritičari postavljaju pitanja poput: Gde će obnovljena vrsta živeti, s obzirom na to da je njen prirodni stanište uništeno? Hoće li ponovno uvođenje ovakve vrste narušiti postojeće ekosisteme? Da li bi resursi utrošeni na oživljavanje mogli da budu bolje iskorišćeni za očuvanje ugroženih vrsta koje još postoje?

Bet Šapiro je svesna ovih dilema, ali ističe da bi tehnologije razvijene za ovaj projekat mogle imati širu primenu. Na primer, one bi pomogle u zaštiti ugroženih vrsta poboljšanjem njihove genetske raznolikosti.

Kompanija Colossal Biosciences već radi na sličnim projektima, uključujući pokušaje vraćanja vunastog mamuta i tasmanskog tigra. Iako su tehničke prepreke velike, a društvena debata intenzivna, de-ekstinkcija dodoa bi mogla da označi prekretnicu u našem odnosu prema prirodi.