Simbol zdravlja i dugovečnosti

U našoj narodnoj tradiciji dren simbolizuje zdravlje, čvrstinu duha, otpornost i dugovečnost. Blagotvorna svojstva drena bila su poznata starim Grcima i Egipćanima. U srednjem veku gajen je u manastirskim vrtovima srednje Evrope. U 16. veku prenet je u Veliku Britaniju, gde je do 18. veka postao veoma često gajena i odomaćena voćna i ukrasna vrsta u vrtovima i baštama. Drenjine su bile naročito omiljene u Francuskoj i Nemačkoj, gde je plod popularan među decom.

Prema botaničkoj klasifikaciji pripada rodu Cornus. Raste na suvim, sunčanim i kamenitim mestima, naročito u pojasu hrastovih šuma. Poznat je i kao svibovina, drenak, drenic, drenovina... Kod nas se plodovi malo sakupljaju i koriste, iako ih u prirodi ima dosta.

Dren je veoma cenjena medonosna vrsta, zbog ranog i produženog cvetanja i brojnih cvetova pčelama daje prvi nektar i polen, u vreme kada u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja.

To je dugovečno nisko drvo sporog rasta. Na primer, u Botaničkoj bašti blizu Kijeva rastu stabla drena stara i do 200 godina, koja još redovno rađaju.

Tokom vegetacije listovi su zeleni, a u jesen poprimaju vrlo privlačnu crvenkasto-mrku do tamnomahagoni boju, što biljci daje dragocen ornamentalni izgled. Cveta pre listanja, tokom februara i marta. Plod je crvena koštunica prijatnog ukusa. Dren plodonosi obilno i skoro svake godine. Prinos u prirodi iznosi 3–10 kilograma po grmu, a u gajenim zasadima prinos je 30–80 kilograma po stablu.

Za izradu lekovitih preparata koristi se plod. Skupljaju ih kada su zreli, a po potrebi mogu se sušiti na suncu ili sušnici.

Plod sadrži saharozu, pektine, organske kiseline, karotenoide, vitamin Ce i druge biološki vredne materije, a listovi i vitamine E.

U narodu od zrelih plodova spravljaju se sokovi i čajevi koji se koriste za lečenje proliva i drugih bolesti organa za varenje. Od plodova se mogu spravljati pekmez, vina i rakije. Ispržene semenke mogu poslužiti kao surogat kafe. U ruskoj narodnoj medicini koriste se za lečenje malokrvnosti, kožnih bolesti, nazeba.

U Francuskoj i Italiji nekada su od ovog voća proizvodili vino i žele ili su brali nedovoljno zrele plodove i konzervirali ih u slanoj vodi kao masline. U Rusiji se plodovi koriste kao začin za jela od mesa i ribe i u pripremanju supa. U Nemačkoj se dodaju jelima od testa i krompira. Takođe, od drenjina mogu se spravljati prerađevine bez konzervansa i bez termičke obrade.