Kad sistem „padne" s prvom kišom

S razvojem veštačke inteligencije (AI) i digitalizacijom i firme i preduzeća u Srbiji integrišu nove tehnologije u poslovanje radi povećanja efikasnosti i bolje prilagođenosti tržištu.

Dok gradimo svoje digitalne temelje, kod nas i dalje nailazimo na izazove koje većina razvijenih zemalja uveliko prevazilazi. Zašto je to tako za „Magazin” je objasnio Aleksa Radonjić, produkt menadžer u „Junajted klaudu”.

Kao prvo, svet veštačke inteligencije ne može da se oslanja na internet koji „padne” s prvom kapi kiše. Iako je Srbija u urbanim centrima relativno napredovala, naši gradovi i sela nemaju istu brzinu interneta. Internet u urbanim sredinama je solidan, ali čim zakoračimo u seoska područja, dobijamo mešavinu „nedovršenih kablova” i nedorečenih vaj-faj signala. Kao da digitalna Srbija posrće pod težinom sopstvenih ambicija – hoćemo veštačku inteligenciju, ali nemamo infrastrukturu.

Ulaganje u lokalnu infrastrukturu

Radonjić nabraja koji se izazovi za digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije nalaze pred Srbijom:

„Kapacitet lokalnih data centara i ’klaud’ servisa često nije na nivou da bi mogao da podrži veće projekte veštačke inteligencije, koji zahtevaju visoku procesorsku moć i skladišni prostor. Lokalna rešenja su često skupa i zahtevaju dodatna ulaganja u infrastrukturu.”

Kao problem izdvaja se i nedostatak stručnog kadra s iskustvom u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja.

„Iako postoje pojedine inicijative za obuku i edukaciju, većina mladih stručnjaka odlučuje se za rad u inostranstvu zbog boljih prilika, što dodatno smanjuje kapacitete za razvoj i implementaciju AI tehnologija na domaćem tržištu”, dodaje on.

Već izvesno vreme u Srbiji je mnogo toga moguće platiti na klik, mobilna plaćanja i digitalizacija nisu nam strani pojmovi. Međutim, kada se upitamo koliko puta smo zaista uspeli da platimo nešto preko aplikacije, odgovor nije – uvek. S digitalnim plaćanjima, reklo bi se na papiru, sve funkcioniše, dok praktično – ima gde da se zaglavi.

Naš sagovornik podseća da mobilna plaćanja predstavljaju ključni pokretač digitalne transformacije država u razvoju, širom planete. Kako sve više korisnika koristi pametne telefone za kupovinu i plaćanja, sve više preduzeća počinje da integriše digitalne platforme koje omogućavaju brze i jednostavne platne transakcije putem aplikacija. Ovaj trend ubrzava digitalnu pismenost i stvara temelj za dalje tehnološke inovacije.

„Dok zapadne i istočne ekonomije cvetaju u sektoru mobilnih plaćanja, Srbija kaska, kao dete koje se trudi da prati modne trendove starije sestre. Plaćanja preko mobilnog telefona mogla bi da budu pravi podsticaj za domaće male biznise, ali tek kada preduzetnici shvate prednosti ovog sistema”, veruje Radonjić.

Međutim, on je i realan pa kaže kako je moto „Jedan klik do poslovne revolucije” još uvek je mit za većinu domaćih preduzetnika koji često gube živce u lavirintu papirologije:

„Mala i srednja preduzeća, koja su ključna za privredu Srbije, obično gledaju na digitalizaciju kao na luksuz, a ne kao na potrebu.”

Birokratija u ovoj oblasti takođe može da bude prepreka. Proces registracije ili licenciranja nekada traje dugo vremena, komplikovano je i ne bi trebalo da bude tako.

„Ovo naročito pogađa startapove i mala preduzeća koja se suočavaju s visokim administrativnim troškovima, što može obeshrabriti njihove napore za digitalizaciju”, ističe ovaj aj-ti stručnjak.

On je uveren da Srbija ima mogućnosti i potencijal da u ovoj oblasti uhvati pun zamah. To je moguće kroz takozvani lipfroging, odnosno skokoviti napredak.

„Umesto da ide putem dugačkih birokratskih koraka kroz koje su prošle razvijene zemlje, Srbija ima priliku da skoči direktno u digitalne vode koje su tek u povoju. Primer Indije, koja je preskočila desktop fazu i odmah prihvatila mobilne aplikacije, daje nam jasnu viziju mogućeg napretka – pod uslovom da Srbija iskoristi ovu šansu pre nego što pređe u istoriju kao ’zemlja koja je mogla, ali nije htela’”, poručuje mladi stručnjak.

Obukom protiv hakerskih napada

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše kako se lični podaci prikupljaju, obrađuju i čuvaju. Ovaj zakon pruža građanima pravo na pristup sopstvenim podacima, pravo na ispravku i brisanje podataka, kao i pravo na prenosivost podataka.

Njegova primena, međutim, nije uvek u potpunosti efikasna. U Srbiji su zabeleženi brojni hakerski napadi na sisteme preduzeća, institucija, a i na lične podatke građana. Iako država ulaže napore u jačanje sajber sigurnosti, uključujući obuke za državne službenike i nadležna tela, mnogi sektori ostaju ranjivi na napade zbog neadekvatnih sigurnosnih protokola.

Potrebno je da se i sami građani više angažuju u zaštiti svojih informacija, jer, kako naglašava Radonjić, mnogi nisu svesni opasnosti koje nosi slobodno deljenje ličnih informacija na društvenim mrežama, što otvara vrata hakerskim napadima i krađi identiteta. Mnogi ne razmišljaju dovoljno o posledicama krađe ličnih podataka i neovlašćenom pristupu računima.

Dakle, kad god poželite da uplatite taksi preko mobilnog telefona ili da veštačka inteligencija prepozna šta ste je pitali na srpskom, setite se – na pravom smo putu, ali do cilja ima još mnogo (digitalnih) koraka.

Ne može se nepismen za kompjuter

Jedna od najvećih prepreka digitalizaciji u Srbiji jeste i dalje prisutna digitalna nepismenost. Mnogi građani, posebno oni stariji, nemaju dovoljno znanja i veština za korišćenje digitalnih tehnologija. To onda ograničava primenu novih tehnologija u svakodnevnom poslovanju. Zato svako treba da uloži napor da se opismeni. Neko uz pomoć mlađih ukućana, a postoje i različiti programi, od kojih neke finansira i EU, koji imaju cilj da povećaju digitalnu pismenost.

Kako internet zna šta kupujemo

Mnogi su se susreli sa situacijom kada u momentu dok na svom mobilnom telefonu čitaju vesti ili proveravaju društvene mreže, počinju da im stižu obaveštenja od nekoliko onlajn prodavnica s popustima na proizvode koje su baš pretrživali pre nekoliko dana.

To nije slučajnost, kaže ovaj aj-ti stručnjak. Naprotiv, to je samo jedan od primera kako naši podaci mogu da budu prikupljeni i korišćeni bez našeg znanja ili pristanka.

Zaštita ličnih podataka je još jedan ključni izazov. U eri kada su sajber pretnje sve prisutnije, mnoga srpska preduzeća bore se s pravilnim načinom zaštite i upravljanja korisničkim podacima.

Iako mnogi od nas možda nisu svesni, informacije koje ostavljamo o sebi – bilo da je reč o pretrazi na internetu, lajkovima na društvenim mrežama ili podacima koje unosimo u aplikacije – postale su najvredniji resurs na tržištu.

Ovaj svakodnevni scenario nije samo pitanje udobnosti i personalizacije onlajn iskustva, već i alarm za sve nas. Treba da se pitamo kako zaista štitimo svoju digitalnu privatnost i da li smo svesni opasnosti koje prete našim podacima u digitalnom svetu.

„Većina korisnika interneta u Srbiji nije dovoljno informisana o tome koliko je važno pažljivo upravljati ličnim podacima. Ne koriste se adekvatne sigurnosne mere kao što su jake lozinke, dvofaktorske autentifikacije ili enkripcije podataka”, napominje Radonjić.