Klimatske promene usporavaju košavu

Dolazi s Karpata, najčešće duva u ovo doba godine, od oktobra do decembra, a neznatno manje u februaru i martu. Najjača je u južnom Banatu, a Vršac je njen „omiljeni” grad. Osim drveća, tamo je košava prevrtala avione, vidikovac i televizijski predajnik na okolnom brdu. Kada duva do sto kilometara na sat, Vrščanima je to i dalje običan dan na koji su navikli, kao u onoj pesmi Zdravka Čolića: „Duva košava kao da je šašava, kao da ništa se ne dešava.” Osim što nosi šešire, spiralno podiže lišće pa i smeće i lomi grane.

Vrščani natenane objašnjavaju da vetar ima i svojih dobrih strana jer je u ovom gradu razvijen paraglajding. Bez dobrog vetra ne bi imali višestruke evropske i svetske šampione, kao što je Goran Đurković. Vršački meteorolog koji radi u vazduhoplovnom centru Nenad Jankulov košavu doživljava kao vitamin, jer je zaslužna za stvaranje negativnih jona u vazduhu koji utiču na poboljšanje zdravstvenog stanja svakog čoveka.

– Različiti regioni u svetu imaju svoj „lokalni vetar”. U Srbiji je najpoznatija košava, koja duva u Pomoravlju, Podunavlju i Vojvodini. Ona, tako, zahvata velika prostranstva severno od Zlatibora, Kopaonika, Jastrepca i Nišave, a zapadno od Đerdapa. Najjača je na jugu Banata, u okolini Vršca, a veoma je jaka i u celoj oblasti Dunava, od Velikog Gradišta do Novog Sada. Košava je poznata u celoj Vojvodini, a doseže na zapad sve do Osijeka i Vinkovaca u Hrvatskoj – kaže profesor dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog meteorološkog zavoda Srbije.

Rekordi i nesreće

Rekordna brzina košave izmerena je u Vršcu 11. januara 1987: 173 kilometara na sat, odnosno 48 metara u sekundi. Neznatno manje izmereno je 24. februara 1988, kao i prvog i drugog dana februara 2014. godine: 170 kilometara na sat ili 47 metara u sekundi – naglašava naš sagovornik.

Košava u Beogradu je nešto „pitomija”. Rekord je i dalje iz daleke 1976. godine, kada je 17. oktobra izmereno 129 kilometara na sat, odnosno 36 metara u sekundi. U ovom milenijumu košava je najjače duvala 1. i 2. februara 2014. godine – 104 kilometara na sat, odnosno 20 metara u sekundi.

 I poneki istorijski spisi svedoče o problemima nastalim usled ekstremnih „vetrova s Dunava”. Primer navodi dr Đuro Radinović u knjizi „Vreme i klima Jugoslavije” opisujući košavu koja je duvala 25. i 26. februara 1896. godine – ona je tada nosila ogromne mase peska sa Deliblatske peščare u Banatu i njime bukvalno zasula okolinu. Tom prilikom je teretni voz između Subotice i Čantavira zapao u pesak, dok su šine na pojedinim mestima između Vršca i Kovina bile zatrpane smetovima živog peska visokim i do tri metra. Te noći izbačen je putnički voz iz šina blizu Kragujevca, a navodi se još i da je košava tada „onemogućila kretanje ljudi, rušila krovove i nosila razne predmete opasne po ljudske živote”. Iako je danas manje pruga u Banatu, ekstremne košavske situacije su i dalje rizične i mogu prouzrokovati slične probleme. Naročito zimi.

– Već su olujni udari vetra veći od 17 metara u sekundi dovoljni da prouzrokuju štete na pokretnoj i nepokretnoj imovini. S jačim udarima vetra i štete su raznovrsnije i ozbiljnije. Orkanski udari vetra, veći od 28 metara u sekundi, mogu dovesti do prevrtanja automobila i kamiona, ugrožavanja života ljudi i životinja. U slučaju šumskog požara, košava može značajno da oteža akciju gašenja i spašavanja života ljudi i životinja – ističe prof. dr Jugoslav Nikolić.

Košava zimi stvara smetove pa je tako početkom februara 2014. godine kritično bilo u Feketiću, gde je više od 16 sati bilo zarobljeno oko 1.000 ljudi. Horgoš je tada bio zatvoren za teretni saobraćaj, a vanredna situacija proglašena u mnogim opštinama u Vojvodini.

– Osim materijalne štete i problema u saobraćaju koje katkad prouzrokuje, košava ima i brojne pozitivne efekte. Snaga vetra sve više se koristi za proizvodnju električne energije, u danima sa košavom vazduh je uglavnom mnogo boljeg kvaliteta u odnosu na stacionarne anticiklonalne situacije u našoj zemlji. Ipak, da svako pravilo ima i izuzetka potvrđuje meteorološka situacija iz druge polovine marta 2020. godine, kada su atipično jaka istočna strujanja iz daleke pustinje Karakum preko Kaspijskog jezera i Crnog mora do južne Evrope, uslovila i iznad našeg područja veoma visoke koncentracije PM10 čestica peska – kaže naš sagovornik.

Sto košavskih dana

U svetu u kojem se sve više govori o klimatskim promenama pažnja je usmerena i na vetar.

– Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem 2023. godine, ako se klimatske promene nastave ovim tempom, frekvencija pojave grada većeg od pet centimetara kao oblika superćelijske nepogode, porašće za 40 do 80 odsto do kraja veka. U studiji je naglašena i tendencija porasta broja dana sa maksimalnim udarom vetra iznad 25 metara u sekundi, što se takođe može koristiti kao indikator za formiranje jakih oluja. Prema tome, oluje postaju češće i potencijalno razornije, ali ako govorimo o košavi, situacija je malo drugačija – ističe direktor RHMZ-a.

Govoreći o ovoj temi, direktor RHMZ-a poziva se na našeg svetski priznatog stručnjaka u oblasti meteorologije Đorđa Romanića, koji je doktorirao na temi „Ispitivanje dinamičkih karakteristika košave”, a rezultati koje je dobio objavljeni su i u prestižnom časopisu engleskog kraljevskog meteorološkog društva „International Journal of Climatology”.

– Prema rezultatima koje je dobio, košava u našoj zemlji duva sve slabije, pri čemu slabljenje iznosi oko 0,3 metra u sekundi, a dodatno se smanjuje i ukupan broj košavskih dana tokom godine. Tako, na primer, nakon 1996, nijedna godina u Srbiji nije imala više od 100 košavskih dana – zaključuje prof. dr Jugoslav Nikolić.

Dunavom duva košava, ali se, globalno, nešto se dešava.

Narodno verovanje

U narodu je rašireno verovanje da košava najčešće duva tri, sedam ili 21 dan. Pravila ipak nema. Košava će duvati sve dok se održava pogodan raspored ciklona i anticiklona koji je i doveo do njenog nastanka. Nekada može duvati samo jedan dan, a od 11. oktobra do 10. novembra 1953. godine košava je duvala čak 31 dan, i to je „najdugovečnija” zabeležena košava od početka merenja u Srbiji.

Subjektivni osećaj

Proteklih godina u medijima se dosta govorilo o „subjektivnom osećaju temperature”. Primera radi, ako je temperatura vazduha nula stepeni, pri srednjoj brzini vetra od šest metara u sekundi subjektivni osećaj temperature je kao da je minus četiri.