Anka pomodarka i jedna minđuša

Novinarka, autorka i urednica emisije „Beograd za početnike” Smiljana Popov dočekala je nedavno u Domu Jevrema Grujića svoje goste na predavanje o modi 19. veka u plavoj balskoj haljini. U istom salonu u koji je i kraljica Marija Karađorđević dolazila nenajavljeno i bez protokola. Savršeno mesto i još bolji stajling prilagođen temi: kako se važni istorijski događaji i duh vremena mogu osetiti kroz istoriju odevanja.

Smiljana Popov našla je neobičan način da pouči naše sugrađanke istoriji, ali i modi, a za „Magazin” otkriva kako je došla na ovu ideju:

Šik vremeplov

– Kroz serijal „Beograd za početnike”, koji sada puni 10 godina postojanja, tema mode često mi se vraćala. Jedna od emisija koje sam napravila zvala se „Šik vremeplov, šetnja kroz beogradski garderober”, u kojoj sam prikazala sve naše nacionalne institucije koje imaju među eksponatima kostime. To su Etnografski i Muzej primenjene umetnosti, Konak kneginje Ljubice i Konak kneza Miloša i Dom Jevrema Grujića. Shvatila sam da se kroz istoriju odevanja može na poseban način pratiti naša nacionalna istorija, stvaranje moderne države, dobijanje nezavisnosti i okretanja ka Evropi. Svako vreme se oslikava i u modi. Važno je uhvatiti duh vremena.

Tako novinarka otkriva da dok smo bili pod Turcima, nismo smeli da se oblačimo kao oni jer to nije bilo dozvoljeno, a onda smo se pred ustanke izborili da smemo da nosimo odelo crvene ili zelene boje i nosimo nakit...

Prekretnica u modi, ali i istoriji definitivno je za Srbe 19. vek, ali trebalo je doći do toga: osloboditi se Turaka, dobiti nezavisnost, državu…

– Verovali ili ne, Dositej Obradović bio je prvi trendseter kod Srba, a posle njega i Vuk Karadžić. Na otvaranju Velike škole, preteče univerziteta 1808. godine, kada se u Beogradu još nosi „moda ala Turka”, pojavljuje se Dositej obučen u ampir stil Napoleonovog carstva s visokom kragnom. Zvaničnici i srpski mitropoliti bili su šokirani. Istoričari kostima kažu da su mala deca trčala za Dositejom i podsmevala mu se, jer su svi muškarci još nosili čakšire poturlije, i njima je on, naravno, izgledao kao klovn. Nekoliko godina kasnije i Vuk Karadžić se vraća iz Beča obučen u ampir stilu, tako da su njih dvojica prvi doneli evropsku modu u Beograd.

Smiljana Popov posebno izdvaja Anku pomodarku, ćerku Jevrema Obrenovića, koja je manirima i modom zaslužila ovaj epitet.

– Prva je prigrlila bečku i parisku modu, svirala klavir, dok se u Srbiji guslalo. Njena sestra od strica, Miloševa ćerka Petrija Perka Obrenović je 1824. molila kneza Miloša i majku Ljubicu da joj dopuste da na venčanju obuče belu haljinu i iste boje cipelice i svilene rukavice, umesto srpske tradicionalne nošnje. To do tada Beograd i Srbija nisu videli, a verovali ili ne, ni Evropa. Slovi podatak da je kraljica Viktorija, kada se udavala za princa Alberta 1840. godine, zapravo prva obukla belu venčanicu. Od tada je na celoj planeti to omiljena boja nevesti – priča naša sagovornica.

Ona voli da istakne jednu belešku iz 19. veka koja kaže da je „Beograd poslednji bazar Carigrada i prvi magazin Beča prema istoku”.

Nekada se govorilo da se „u Beogradu otvaraju kišobrani kada u Parizu pada kiša”, a u rađanju beogradskog šika važnu ulogu imao je i glamurozni voz „Orijent ekspres”.

– Naši krojači su vozom „Orijent ekspres” odlazili na modne revije u Pariz početkom 20. veka da bi od najvećih modnih kuća kupili licence i da mogu da šiju po tim krojevima. I posle bukvalno dve nedelje naše žene bile su obučene po najnovijoj pariskoj modi – objašnjava Smiljana.

Ona podseća da je svega tri godine nakon što je Koko Šanel otvorila u Parizu svoj prvi salon mode, 1919. u Beogradu to je uradila Rebeka Jakovljević Amodaj.

– Ova Jevrejka bila je autorka beogradskog šika, influenserka i trendseterka u pravom smislu te reči. Toliko se dobro oblačila da su je fotografi, paparaci onog vremena, pratili svuda. „Ljuštila” je poker s kraljem Aleksandrom u Džokej klubu, bila vamp žena. U njenom modnom salonu radilo je 60 zaposlenih koji su pravili modele za ceo region, do Ljubljane. Jedne večeri kada se spremala za premijeru u Narodnom pozorištu, u brzini je zaboravila da stavi obe minđuše i sutradan su sve novine objavile da je Rebeka lansirala novu modu nošenja samo jedne minđuše – priča Smiljana Popov koja je novi susret sa zaljubljenicima u modu i istoriju zakazala za 20. decembar u Domu Sretena Grujića, gde će održati predavanje o modi 20. veka u epohi „Orijent ekspresa”.

Pitamo i da li se danas može videti autentični modni stil Beograda?

– Može, naravno. Međutim, problem je što smo mi i dalje prilično konzervativna sredina, kakva smo bili pre sto godina ili između dva svetska rata. Milica Jakovljević Mir-Jam, novinarka i književnica, pisala je i modne rubrike u kojima je kritikovala Beograđanke jer nemaju ni smelosti ni autentičnosti. Ali, za odevanje žena tog vremena u odnosu na ovo naše može samo da se kaže: vau! S s druge strane i u našem gradu postoje snažne individue – veruje naša sagovornica.

Uniformisanost i sloboda

Ona dodaje da globalizacija nije zaobišla ni modu, ni stil odevanja. Mnogo je, kaže, konfekcije, uniformisanosti, ali stiglo je s tim i mnogo slobode.

– Kada sam ja bila mala, govorilo se da „crveno i roze nose samo koze”, ali kada stavite te dve boje jednu uz drugu, vidi se koliko je to jedna sjajna, moćna kombinacija. U 21. veku ne postoje nikakva pravila. Dakle, obucite ono što vam se nosi u datom trenutku i što vam dobro stoji – poručuje Smiljana Popov.

Ljubav prema turbanima

– Ako umete da „čitate” modu, i danas možete da vidite uticaj nekih prošlih vremena i istorije. Evo, ja obožavam turbane, toliko da su postali moj zaštitni znak. Time me je inficirala mama: i ona je sedamdesetih godina prošlog veka volela da nosi turbane. Pitaju je me zašto stalno nosim turbane, da nisam, nedajbože, bolesna. Ne, jednostavno ih volim, kao što volim i oglavlja, šešire… Čudesno je šta je sve turban bio kroz našu nacionalnu povest – kaže Smiljana.