Antibiotik iz prirode

Brusnica, koja spada u bobičasto voće, potiče iz Severne Amerike. U davnim vremenima Indijanci su je koristili kao lek za mnoge bolesti, između ostalog i za upalu mokraćnih puteva.

Plod je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini Ce-vitamina u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Od lišća i plodova prave se čajevi, a u svežem obliku sokovi. Plodovi se mogu čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a možemo pripremati džemove i ukusne umake i jela.

Brusnica uz vitamin A, Ce, kalijum i biljna vlakna sadrži brojne bioflavonoide, među kojima je i kvercetin, sa snažnim antioksidativnim dejstvom, čime se smanjuje rizik obolevanja od mnogih bolesti. Hipurična kiselina, koja se takođe nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva.

Antocijanidi i proantocijanidi pomažu obnovu ćelija. Brusnica deluje i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare, a koristi se i da podiže nivo „dobrog” holesterola. Pomaže i kod zapaljenskih procesa u sistemu za varenje koje izazva helikobakterija (Helicobacter pylori).

Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba ovih izuzetnih plodova jeste upala mokraćnih puteva. Da se infekcije ne bi ponavljale, preporučuje se redovna upotreba brusnice. Godinama su lekari mislili da brusnica deluje stvaranjem takve kiselosti u urinu koja ubija bakteriju ešerihiju koli, izazivača infekcije. Međutim, nova saznanja otkrivaju originalniju ulogu brusnice. Ona sadrži sastojke koji ne daju bakteriji da se zakači za ćelije koje oblažu urinarne puteve i bešiku. Ova bakterija koja normalno postoji u crevima uspeva da se uvuče u urinarne puteve i tamo se pomoću sitnih dodataka sličnih dlačicama hvata za ćelije bešike i nastavlja da širi infekciju. Brusnica onesposobljava te „zakačaljke” pa se bakterije mokraćom izbace iz organizma.