Gra­nu­lat kri­je rak

Mi­haj­lo To­dić

Vest da je gol­man Ba­jer­na Ma­ri­ja Gros u 23. go­di­ni obo­le­la od ra­ka po­no­vo je otvo­ri­lo pi­ta­nje ko­li­ko uslo­vi tre­nin­ga uti­ču na zdra­vlje fud­ba­le­ra. Na op­tu­že­nič­koj klu­pi su ve­štač­ki te­re­ni sa gu­me­nim gra­nu­la­tom za ko­je po­sto­ji sum­nja da zna­čaj­no uti­ču na raz­voj kan­ce­ra, a naj­po­dlo­žni­ji su gol­ma­ni. Pri tom, že­ne če­šće igra­ju na ve­štač­kim te­re­ni­ma, tač­ni­je na to su pri­mo­ra­ne jer klu­bo­vi tra­vu ču­va­ju za mu­ške ti­mo­ve ko­ji do­no­se vi­še nov­ca, što ih či­ni još vi­še iz­lo­že­nim ri­zi­ku o ko­me se go­mi­la­ju do­ka­zi.

S dru­ge stra­ne oba po­la su jed­na­ko ugro­že­na, jer mno­gi klu­bo­vi ima­ju po­moć­ne te­re­ne za tre­ning sa ve­štač­kom pod­lo­gom.

Sum­nje da su te­re­ni sa gu­me­nim gra­nu­la­tom opa­sni po zdra­vlje pr­va je jav­no obe­lo­da­ni­la ne­ka­da­šnja re­pre­zen­ta­tiv­ka SAD Ej­mi Gri­fin još 2015. ot­kri­ćem da je me­đu 250 uni­ver­zi­tet­skih fud­ba­le­ra obolelop od raznih oblika karcinoma, a 95 su gol­ma­ni. Na Uni­ver­zi­te­tu u Va­šing­to­nu, gde je tre­ni­ra­la žen­ski fud­bal­ski tim, me­đu 38 ak­tiv­nih i biv­ših igra­ča obo­le­lih od ra­ka 34 su gol­ma­ni.

Od ta­da su bro­je­vi, na ža­lost, po­ve­ća­va­ni.

Sum­nja je od po­čet­ka pa­la na te­re­ne sa gu­me­nim gra­nu­la­tom, ko­ju ko­ri­sti ve­li­ka ve­ći­na uni­ver­zi­te­ta u SAD, a u dr­ža­vi ih ima oko 12.000. Po­čet­na is­tra­ži­va­nja su uka­zi­va­la da su gol­ma­ni naj­vi­še iz­lo­že­ni ri­zi­ku. Pa­do­vi­ma na ve­štač­ku tra­vu udi­šu is­pa­re­nja gu­me, a ne­ret­ko i pro­gu­ta­ju zr­na gra­nul­ta­ta.

U pro­te­klih de­vet go­di­na ob­ja­vlje­no je vi­še stu­di­ja ko­je su po­tvr­đi­va­le sum­nje o štet­nom uti­ca­ju ve­štač­kih te­re­na, a isto­vre­me­no su ra­đe­ne i one ko­je su do­ka­zi­va­le da su pot­pu­no bez­bed­ni. Dok su ne­za­vi­sne stu­di­je uka­zi­va­le da ta­ko­zva­ni „3G“ te­re­ni ugro­ža­va­ju zdra­vlje, in­du­stri­ja sin­te­tič­kih te­re­na je ob­ja­vlji­va­la stu­di­je ko­je su po­ka­zi­va­le da se broj fud­ba­le­ra obo­le­lih od ra­ka sta­ti­stič­ki ne iz­dva­ja­ju od osta­lih pro­fe­si­ja.

U ras­pra­vu se uklju­či­la i FI­FA, ali ne­mu­štom ob­ja­vom da „ne­ma do­volj­no do­ka­za da ve­štač­ki te­re­ni ugro­ža­va­ju zdra­vlje.

Naj­o­bim­ni­je is­tra­ži­va­nje je spro­ve­la Agen­ci­ja za ži­vot­nu sre­di­nu i ljud­sko zdra­vlje iz Ko­nek­ti­ka­ta i po­sla­la ozbilj­no upo­zo­re­nje da su sum­nje da ve­štač­ki te­re­ni ugro­ža­va­ju zdra­vlje fud­ba­le­ra oprav­da­ne.

- Ni­jed­na ra­ni­ja stu­di­ja ni­je is­pi­ti­va­la va­žno pi­ta­nje si­ner­gi­je isto­vre­me­nog iz­la­ga­nja mno­gim he­mi­ka­li­ja­ma i šta bi to mo­glo zna­či­ti za zdra­vlje onih ko­ji igra­ju na tim te­re­ni­ma. Ana­li­ze sin­te­tič­kih te­re­na po­ka­za­le su pri­su­stvo broj­nih te­ških me­ta­ča, he­mi­ka­li­ja i kar­ci­no­ge­nih ma­te­ri­ja u te­sti­ra­nim uzor­ci­ma. Na­ci­o­nal­ni in­sti­tut za zdrav­stve­ne na­u­ke o ži­vot­noj sre­di­ni iz­ve­šta­va da čak i ka­da po­sto­ji ni­ska iz­lo­že­nost po­je­di­noj he­mi­ka­li­ji ko­ja mo­žda ne iza­zi­va rak, kad mno­ge he­mi­ka­li­je ni­skog ni­voa de­lu­ju za­jed­no one za­i­sta mo­gu iza­zva­ti rak. Olo­vo je pro­na­đe­no u sva­koj stu­di­ji. Jed­na stu­di­ja je po­ka­za­la da je kon­cen­tra­ci­ja olo­va na jed­nom te­re­nu 500 do 1000 pu­ta ve­ća od kon­cen­tra­ci­je olo­va na dru­gim te­re­ni­ma. Ovo po­ka­zu­je ko­li­ko mo­gu bi­ti va­ri­ja­bil­ni uzor­ci i za­što se ne mo­že pret­po­sta­vi­ti da je­dan uzo­rak stu­di­je pred­sta­vlja nor­mu za sve uzor­ke. Utvr­đe­no je da se ben­zo­ti­a­zol, iri­tant oka, ko­že i di­saj­nih pu­te­va, po­sto­ji u sko­ro svim te­sti­ra­nim uzor­ci­ma va­zdu­ha uze­tim iz­nad ve­štač­kih te­re­na – pi­še u za­ključ­ku stu­di­je ko­ju je pot­pi­sa­la ve­li­ka gru­pa od 170 na­uč­ni­ka za rak oku­plje­nih u Pro­jek­tu Ha­li­faks.

Stu­di­ja je uka­za­la da ri­zik po zdra­vlje ne pre­sta­je iz­la­skom sa ve­štač­kog te­re­na.

- Ni­jed­na stu­di­ja ni­je raz­ma­tra­la do­dat­no iz­la­ga­nje ko­je se de­ša­va ka­da igra­či gu­me­ni gra­nu­lat iz­ne­su sa po­lja u ča­ra­pa­ma, ko­pa­ška, ko­si i pre­ne­su ih u svla­či­o­ni­ce, u obu­ću, da­lje u ku­će, auto­mo­bi­le, ško­le – pi­še u za­ključ­ku stu­di­je.

Pro­je­kat Ha­li­faks je po­kre­nuo da­lja, ozbilj­ni­ja is­tra­ži­va­nja. Stu­di­ja spro­ve­de­na u Evrop­skoj uni­ji po­ka­za­la je da go­di­šnje 42.000 to­na gu­me­nog gra­nu­la­ta sa te­re­na do­spe u ži­vot­nu sre­di­nu. Dru­go je do­ka­za­lo da to­kom let­njeg pe­ri­o­da tem­pe­ra­tu­ra gu­me­nog gra­nu­la­ta do­sti­že do 60 i čak 70 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa, što po­ve­ća­va kon­cen­tra­ci­ju tok­sič­nih is­pa­re­nja.

U is­tra­ži­va­nje su se uklju­či­li i Ja­pan­ci. Stu­di­ja iz 2019. po­ka­za­la je da u gu­me­nom gra­nu­la­tu po­sto­ji 306 he­mi­ka­li­ja od ko­jih su 52 na li­sti kan­ce­ro­ge­nih.

Evrop­ska stu­di­ja o pro­ce­ni ri­zi­ka ra­đe­na je pr­vi put 2020, a do­pu­nje­na je 2022. U uzo­ri­ci­ma iz 17 ze­ma­lja po­tvr­đe­no je pri­su­stvo ma­te­ri­ja opa­snih po zdra­vlje, ma­da je na­gla­še­no da ni­je bi­lo de­talj­ne ras­pra­ve ko­li­ko tre­nin­zi na te­re­ni­ma sa gu­me­nim gra­nu­la­tom po­ve­ća­va­ju mo­guć­nost obo­le­va­nja od ra­ka.

Dok tra­ju ras­pra­ve iz­me­đu na­uč­ni­ka i in­du­stri­je, Ma­ri­ja Gros je ušla u sta­ti­sti­ku s mno­go pi­ta­nja na ko­ja za sa­da ne­ma ja­snog od­go­vo­ra. Ba­jern je po­nu­dio bar deo re­še­nja. Dan po­što je Gros ob­ja­vi­la da bo­lu­je od ra­ka do­bi­la je no­vi ugo­vor. Klub je ob­ja­vio da Gros to­kom le­če­nja ne­će tre­ni­ra­ti, ali će ima­ti neo­p­hod­nu le­kar­sku ne­gu i svu osta­lu po­dr­šku klu­ba.

U Evrop­skoj uni­ji za­bra­na od 2031.

Evropska ko­mi­si­ja je 8. av­gu­sta ob­ja­vi­la da će od 2031. u Evrop­skoj uni­ji bi­ti za­bra­nje­no po­sta­vlja­nje te­re­na sa gu­me­nim gra­nu­la­tom.

U Evrop­skoj uni­ji po­sto­ji oko 16.000 te­re­na sa gu­me­nim gra­nu­la­tom. Pre­po­ru­ka Evrop­ske ko­mi­si­je je da se poč­ne sa tra­že­njem za­men­skih re­še­nja uz na­po­me­nu da je naj­bo­lje ko­ri­šće­nje pri­rod­nih te­re­na. 

Kao za­me­na za gu­me­ni gra­nu­lat na­ve­de­na je plu­ta, po mo­guć­stvu od dr­ve­ta ma­sli­ne

Na­ve­de­no je da su ver­zi­je 4G, 5G i 6G, bez gu­me­nih gra­nu­la­ta, ta­ko­đe bez­be­ne za upo­tre­bu, me­đu­tim, fud­bal­ske or­ga­ni­za­ci­je ove te­re­ne još ni­su ozva­ni­či­le kao do­zvo­lje­ne.

Ško­ti tra­že za­bra­nu

Škot­ski Uni­ver­zi­tet u Stir­lin­gu je po­čet­kom no­vem­bra od Vla­de Ve­li­ke Bri­ta­ni­je da za­bra­ni upo­tre­bu te­re­na sa gu­me­nim gra­nu­la­tom. Kao raz­log na­ve­den je šte­tan uti­caj po zdra­vlje fud­ba­le­ra.

Škot­ski klu­bo­vi su se us­pro­ti­vi­li za­bra­ni, ali je Mi­ni­star­stvo za sport, kul­tu­ri i me­di­je iz­ra­zi­lo za­bri­nu­tost zbog uti­ca­ja „3G“ te­re­na na ži­vot­nu sre­di­nu i na­ja­vi­lo je da će raz­mo­tri­ti pred­log.

Vi­sok ri­zik po gol­ma­ne

Ej­mi Gri­fin je po­sle pr­vog upo­zo­re­nja na štet­nost te­re­na sa gu­me­nim gra­nu­la­tom svo­je is­tra­ži­va­nje pro­ši­ri­la na ame­rič­ki fud­bal, la­kros i bej­zbol, spor­to­ve ko­ji ta­ko­đe ko­ri­ste sin­tek­tič­ku pod­lo­gu.

Po­sled­nji zvaničan po­da­tak s kra­ja 2020. je ot­krio 268 so­por­ti­sta obo­le­lih od ra­ka, 123 že­ne i 145 mu­ška­ra­ca.

Od 209 fud­ba­le­ra u obe kon­ku­ren­ci­je sa di­jag­no­zom ra­ka čak 60 od­sto, tač­ni­je 125 su gol­ma­ni. Ovaj po­da­tak na­ro­či­to uka­zu­je da su gol­ma­ni u vi­so­ko ri­zič­koj gru­pi na te­re­ni­ma sa gu­me­nim gra­nu­la­tom zbog če­šćeg kon­tak­ta sa opa­snim he­mi­ka­li­ja­ma.

Naj­ve­ći pro­ce­nat gol­ma­na je me­đu obo­le­li­ma od le­u­ke­mi­je, čak 68 od­sto.

Od 12 obo­le­lih od ra­ka štit­ne žle­zde sve su že­ne sta­ro­sti od 16 do 26 go­di­na.

Bo­ston iz­u­ze­tak

Na ža­lost, ni­jed­na stu­di­ja ni­je ob­ra­di­la po­sto­ji li po­ve­ćan broj obo­le­lih od ra­ka me­đu re­kre­a­ti­ci­ma ko­ji ko­ri­ste sin­te­tič­ke te­re­ne.

Ne če­ka­ju­ći ta­kve po­dat­ke, Bo­ston je za­bra­nio ko­ri­šće­nje sin­te­tič­kih ma­te­ri­ja­la na igra­li­šti­ma za de­su, te­re­ni­ma re­kre­a­ti­va­ca i par­ko­vi­ma.

Iz­u­ze­tak je Dža­jant sta­di­on ko­ji ko­ri­ste Nju In­gland, i klub ame­rič­kog fud­ba­la Pa­tri­ot­si. Na nje­mu je po­sta­vlje­na ta­ko­zva­na fild-tarf pod­lo­ga ko­ja na me­tru kva­drat­nom za­dr­ži tri ki­lo­gra­ma pe­ska i 1,5 ki­lo­gra­ma gu­me.

Iako je ova pod­lo­ga pro­ce­nje­na kao ne­ri­zič­na po zdra­vlje, stu­di­ja je po­ka­za­la da se na njoj 88 od­sto po­ve­ća­va­ju po­vre­de ukr­šte­nih li­ga­me­na­ta i 31 od­sto ve­ći broj po­vre­da skoč­nog zglo­ba ne­go pri­rod­na pod­lo­ga.

FI­FA na­me­ra­va da ko­ri­sti Dža­jant sta­di­on za SP 2026. i zah­te­va po­sta­vlja­nje pri­rod­ne tra­ve.

Razlika u simulaciji

Razliku između 3G terena i kasnijih verzija čini podloga koja oponaša prirodnu zemlju:

3G TERENI:

- Ispunjeni peskom i gumom povećavaju bezbednost i udobnost što manje brige o povredama

- Priznata i prihvaćena kao sertifikovana površina za igru od strane međunarodnih upravljačkih tela za fudbal i ragbi.

- Preslikava kvalitete igre na travi u odbijanju, udaru, tempu i performansama

- Jeftiniji su od 4G terena.

- Otporniji su na vremenske prilike i nije potrebno zalivanje vodom.

- Može da izdrži intenzivnu upotrebu bez pokazivanja znakova habanja

 4G TERENI:

- Bez punjenja sintetikom, posute peskom.

- Manje održavanja i ima realnije karakteristike 

- Opcija za zatvorene prostore i područja sa ograničenim pristupom