Šaran na organski način

Uoči božićnog posta i krsne slave Svetog Nikole potražnja za ribom u prodavnicama značajno poraste. Najomiljenija i najtraženija riba je šaran po kojoj smo nekada bili poznati i mimo naše zemlje, a imali smo prestižnu proizvodnju.

Poslednje tri decenije lagano zaostajemo za zemljama kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska ili Češka. Ukupna proizvodnja ribe na ribnjacima u 2023. godini iznosila je 5.580 tona, dok je ukupna proizvodnja na ribnjacima i ulov ribe na rekama, jezerima i kanalima iznosio 8.050 tona.

U iščekivanju predstojećih praznika i crkvenih obreda potrošači ne treba da brinu. Sve što ne mogu naši ribnjaci da proizvedu popuniće se iz uvoza, uključujući ne samo slatkovodnu već i morsku ribu, smrznutu ili konzerviranu.

Međutim, domaći proizvođači želeli bi da se izjednače s kolegama iz regiona po visini subvencija, kako bi bili konkurentni. Iako je roba iz uvoza carinjena, podsticaji iz fondova EU daju prednost stranim proizvođačima u odnosu na naše.

– U Privrednoj komori Srbije od 817 privrednih društava i preduzetnika, registrovanih za akvakulturu ili gajenje riba, njih 103 čine privredna društava. Ribnjacima je jako teško jer su visoki troškovi za proizvodnju, prvenstveno se misli na vodne doprinose. Ne postoji pomoć pri izvozu ribe, a samo izvoz može inspirisati proizvodnju. Krađa na ribnjacima je problem koji dosad nije rešen bez obzira na to što je s tim upoznato Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naš najveći šaranski ribnjak „Ečka” zatvoren je jer nije bilo moguće sačuvati ribu od krađe – kaže Mirjana Miščević, viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.

Potrošnja pala u vreme pandemije

I pandemija virusa korona negativno je uticala na potrošnju slatkovodne ribe u Srbiji s obzirom na zabrane okupljanja i znatno manji broj ljudi na slavama i drugim slavljima i običajima kada se posti. U to vreme je prodaja ribe čak i u vreme velikog posta gotovo potpuno bila zaustavljena jer su pijace bile zatvorene. Živa riba morala je nazad u ribnjake, a prilikom transporta, kaže naša sagovornica, dolazilo je do uginuća. Bilo je neophodno zasnovati novu proizvodnju, međutim, većina ribnjaka nije to mogla da učini, tako da je dosta ribnjaka zatvoreno.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna potrošnja ribe po glavi stanovnika u Srbiji je nešto iznad sedam kilograma, a u evropskim zemljama prelazi dvadeset kilograma.

Lane je proizvedeno tri i po hiljade tona konzumnog šarana, što je za čak četrdesetak odsto manje nego pre deset godina. Istovremeno porasla je proizvodnja pastrmke, u 2023. godini proizvedeno je 1.985 tona konzumne ribe u pastrmskim ribnjacima, što je za 170 procenata više nego 2014. godine. Ipak, ukupan ulov privrednog i rekreativnog ribarstva na rekama i jezerima opao je za trećinu u poslednjoj deceniji.

Dosad je bilo nekoliko nagoveštaja i o pokretanju organske proizvodnje u ribnjacima. O tome se ponekad i pisalo i najavljivalo u medijima, ali na tome se izgleda i stalo. Pre desetak godina u Kaću je bilo pionirskih poduhvata da se krene s organskom proizvodnjom, pa i odnedavno u okolini Kraljeva govori se o „ekološki” konzumnoj šaranskoj ribi. Šta se pod tim tačno podrazumeva ostalo je nedorečeno jer, kako saznajemo od stručnjaka, ne postoje jasne procedure kako bi se neki ribnjak mogao nazvati organskim, odnosno šta bi trebalo uraditi da bi se šaran, najčešće gajen kod nas, proglasio ribom proizvedenom na organski način. Jasno je to već i po podacima iz institucija.

Prema informaciji iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Srbiji ne postoji nijedan ribnjak koji je registrovan za organsku proizvodnju, kaže Mirjana Miščević.

Najbliži organskoj proizvodnji bio bi sistem koji se naziva akvaponija. To je jednostavan vid poljoprivredne proizvodnje, koji se često zasniva na uzgoju biljaka u vodenom supstratu. Najvažnije komponente akvaponije predstavljaju biljke i ribe.

Akvaponija kao šansa

Princip akvaponije, najjednostavnije rečeno, zasniva se na prenošenju hranljivih materija od riba do biljaka i to preko vode koja kruži. Voda cirkuliše od mesta gde se nalaze ribe, pa sve do leja gde se uzgajaju biljke. Biljke te hranljive materije usvajaju i koriste ih za razvoj. Ona voda koja je oslobođena od amonijaka, nitrita i nitrata nakon toga se vraća na mesto gde se uzgaja riba i započinje se isti krug.

– Posebnost akvaponije je u tome što se ne koriste antibiotici za ribu i hemijski pesticidi koji mogu da nanesu veliku štetu biljkama. S druge strane, u akvaponičkim sistemima ribe jednostavno nikada nisu bolesne.

– Nažalost, u našoj zemlji akvaponiju nije moguće registrovati kao organsku proizvodnju jer se ne gaji na zemlji. Većina ribnjaka koristi gotove smeše za ishranu riba. U konačnici, tržište je to koje odlučuje o potražnji i ponudi kako konvencionalne, tako i organske hrane – zaključuje Mirjana Miščević.

Mi već imamo vrhunski uzgoj

Krum Anastasov, direktor ribnjaka „Kapetanski rit” pored Kanjiže, koji je jedan od najpoznatijih kod nas s ukupno hiljadu hektara pod vodom, smatra da su uslovi za organski proizvedenu ribu u ribnjacima još daleko.

– Za to bi bilo neophodno da šaran sam nalazi hranu i da ono što jede bude iz organske proizvodnje, bez pesticida i herbicida i teških metala – kaže naš sagovornik s dugogodišnjim iskustvom u uzgoju šaranske ribe.

Međutim, on poručuje da mi već imamo visoki kvalitet, vrhunski uzgoj ribe, rigorozne kontrole, a balans masti, proteina i omega kiselina u mesu ribe čini taj kvalitet višim nego kod drugih.

– Naš šaran ne jede GMO hranu, nema štetnih agenasa po ljudsko zdravlje, vitamini se dodaju tek posle termičke obrade ostale hrane da bi se sačuvao kvalitet. I kada sve to saberemo, možemo reći da je srpski šaran bolji od evropskog i treba više da činimo na promociji tog našeg brenda – kaže Anastasov.

Dobro organizovane ribokradice

Iako nismo narod koji mnogo jede ribu, šaran u Srbiji ima tradiciju. Pre petnestak-dvadeset godina imali smo 12.000 hektara pod ribnjacima, a sada samo pet hiljada, jer su neki ribnjaci zatvoreni zbog malih subvencija.

Ribe za post će biti verovatno po ceni od 650 do 750 dinara, prognozira Anastasov.

Smatra i da nadležni organi moraju mnogo odlučnije da se pozabave krađom u ribnjacima.

– Nekada su ribu krali siromašniji slojevi da se prehrane, a sada su to organizovane grupe koje za noć ukradu količine u vrednosti i po deset hiljada evra – ističe naš sagovornik.