Jesenje lišće već opalo je i šta sad s njim

„Jesen je drugo proleće, svaki list u stvari je cvet”, rekao je Alber Kami. Ovu jesen krasi veći spektar jesenjih boja kome doprinose topli sunčani dani koje prate hladne noći, ali bez mraza.

Zašto lišće žuti? Tokom proleća i leta puno je hlorofila čija je funkcija da upija sunčevu svetlost i pomaže transformaciju ugljen-dioksida i vode u ugljene hidrate kao što su šećeri i skrob. Hlorofil je zelene boje, pa je i lišće zelene boje. Ostalih pigmenata koji daju crvenu, žutu i ljubičastu boju ima mnogo manje i ne dolaze do izražaja. U jesen, kada su dani kraći i sa manje sunca, hlorofil se povlači iz lišća pa druge boje počnu da dolaze do izražaja.

Dilemu šta uraditi sa opalim lišćem lako je rešiti. Sve što treba uraditi je – ne raditi ništa, prepustiti opalo lišće prirodnom ciklusu razgradnje. Ako ga pograbuljamo i uklonimo, odstranjujemo s njim i hranjive materije koje se nalaze u njemu i tako remetimo prirodni ciklus kruženja materije. Zato, da ne bismo došli u situaciju da kupujemo đubrivo kako bismo nahranili biljke, treba samo da opalo lišće rasporedimo po parceli, a ono će, raspadajući se, da hrani zemlju stvarajući korisno biođubrivo koje pospešuje rast biljaka.

Zabrinutost da bi opalo lišće moglo da ometa rast trave, zbog nedostatka sunčeve svetlosti delimično je opravdana, ali samo ako se lišće ostavi u debelim naslagama i na gomilama. Da bi se postigao maksimalan efekat, iskusni baštovani savetuju da se lišće rasprostre po travnjaku i pređe preko njega kosilicom: „Primetićete kako oštrice kosilice ne samo da seckaju lišće i travu već ga raspoređuju kao malč. Ovo je posebno korisno ako primetite rast mahovine na vašem travnjaku, jer će malčiranje pomoći da se spreči njen rast i razvoj. Takođe, tokom jeseni i zime, usitnjeno lišće će se polako razgraditi u hranjive materije, koje će pomoći vašem travnjaku da izgradi otpornost i razvije snažniji korenov sistem.”

Kada se usitni i rasporedi u tanjem sloju, koristi su brojnije od samog obogaćivanja zemljišta: tlo se štiti od erozije, suzbija se razvoj korova i stvara izolacija koja štiti korenje biljaka od izmrzavanja u zimskim mesecima.

Opalo lišće bogato je organskim materijalom i može da se kompostira. Pravilno kompostiranje zahteva sitnjenje lišća, koje se zatim meša s drugim organskim otpadom (biljnim ostacima iz kuhinje) kako bi se ubrzala razgradnja.

Pored toga, lišće se može upotrebiti kao malč, štiteći biljke tokom zime i sprečavajući eroziju tla. Zdrobljeno lišće se postavlja oko stabala, žbunja i cvetnih leja, čime se poboljšava zadržavanje vlage i doprinosi kvalitetu zemljišta.

Opalo lišće može da se koristiti za pravljenje briketa za ogrev.

Postavljanjem sloja lišća preko korena osetljivih biljaka i povrća koje ostaje u bašti preko zime obezbeđuje im se dodatna zaštitu od hladnoće, naročito tokom najhladnijeg perioda.

Deo lišća treba da ostane kao sklonište za korisne insekte i male životinje.

Ima situacija i kada je važno što pre rešiti se opalog lišća. Mokro opalo lišće često je klizavo poput leda, a padovi mogu dovesti do povreda i preloma. Zato ga treba ukloniti sa ulica i trotoara i sa slivnika jer može da začepi odvode za kišnicu i kanalizaciju i dovede do poplave.