Kačarevo voli koliko i Pariz

Važni događaji, retki susreti i istorija u crno-beloj i kolor tehnici visoke rezolucije, neki važni ljudi iz sveta politike, umetnosti, uhvaćeni u poverljivim razgovorima, ali i neformalnim trenucima...

Ovo je samo deo onoga što su posetioci izložbe foto-reportera Milovana Mikija Ćirovskog mogli nedavno da vide u galeriji Kulturnog centra Srbije u Parizu. Galerija u blizini centra „Žorž Pompiduˮ, u epicentru francuske prestonice, drugi put za godinu dana ustupila je svoj prostor umetniku koji je rodom Kačarevac, a Parižanin više o tri decenije.

Ćirovski je profesionalni vek proveo na terenu radeći za agencije Tanjug, Beta, listove „Danas” i „Glas”, a posebno za „Pančevac”, najstariji nedeljnik na Balkanu.

Usput je, kako kaže, uvek radio i „nešto sa strane”, hvatajući u kadar vredne scene društvenog života, a mnogo od tog opusa prati i bogatu istoriju Kulturnog centra Srbije i promociju srpske kulture u Parizu. Zato nije iznenađenje što je upravo Mikijevim fotografijama prošle godine započeta proslava pola veka rada ovog centra, obeležavanjem perioda od osnivanja 1973. do 1980. godine, a nastavljena postavkom dokumentarnih fotografija „Foto zapisi 2.0”. 

Kroz njegov objektiv, sve od vremena kada se iz Kačareva zaputio da studira fotografiju u Parizu, prošli su najveći umetnici kojima je ovaj centar bio poveznica sa svetom, kao što su slikar Vladimir Veličković, književnik Danilo Kiš, reditelj Emir Kusturica…. 

Posao oko pripreme izložbe podsetio je Mikija na početak rada, ali i na neke ljude, poput Aleksandra Prlje, izvanrednog diplomatu s dragocenim kontaktima (i pre toga glavnog i odgovornog urednika lista „Politika”), kojem, kaže, duguje ulazak u Kulturni centar.

Ćirovski se nakon studija u Parizu vratio u svoje Kačarevo, ali devedesetih je ponovo otišao u Francusku, gde je radio kao reporter.

Stalno na relaciji Francuska–Srbija–Francuska, Miki stiže da svojim foto-aparatom zaustavi i zbivanja u Pančevu. Zato na neku novu izložbu čeka i „njegova” istorija grada na Tamišu – od one kulturne do „životne” – u gradskim kafanama.  

„Fotografija za novine živi samo jedan dan. Danas si je uradio i sutra ona više nije aktuelna, sem, ako je ne vežeš za neki događaj. Onda dobija dubinu, težinu i trajanje. Imam mnogo takvih vezanih za Pančevo, ali će mi trebati sigurno bar godinu dana da pripremim takvu izložbu, a razmišljam o tome”, zaključuje Ćirovski.