Korišćenje suplemenata koristi zdravlju, ali određeni dodaci ishrani mogu da budu štetni ako se nepravilno uzimaj. Koliko su potrebni organizmu, pogotovo kada postoji njihov manjak, vitamini E, A i proteinski dodaci ishranu mogu da budu štetni ako su im doze neadekvatne i preterane. Da biste izbegli zdravstvene komplikacije, najbolje je da se oslonite na prirodne izvore ovih nutrijenata kroz uravnoteženu ishranu i koristite suplemente samo uz preporuku stručnjaka.

Vitamin A

Vitamin A je esencijalan nutrijent sa brojnim zdravstvenim benefitima, posebno za oči, kožu i imuni sistem. Sastojak je rodopsina, proteina u mrežnjači koji omogućava vid pri slabom osvetljenju, pa smanjuje rizik od noćnog slepila i degeneracije makule povezane sa starenjem.

Pomaže u jačanju imunog sistema stimulisanjem proizvodnje belih krvnih zrnaca i igra važnu ulogu u zaštiti sluzokože respiratornog i gastrointestinalnog trakta od invazije patogena.

Vitamin A pomaže proizvodnju kolagena, čineći kožu elastičnijom i zdravijom, kao i u lečenju akni i psorijaze.

Esencijalan je za pravilan rast i razvoj kostiju kod dece, a važan je i za reproduktivno zdravlje i razvoj ploda tokom trudnoće.

Višak vitamina A (naročito iz suplemenata) može izazvati toksičnost, što dovodi do simptoma poput glavobolje, vrtoglavice, pa čak i defekata kod ploda tokom trudnoće.

Previše ovog vitamina može da dovede do toksičnog oštećenja jetre, jer jetra skladišti višak vitamina A, suve kože i lomljivih kostiju. Prirodni izvori vitamina A, šargarepa i spanać, bezbedniji su od suplemenata.

Retinol, aktivni oblik vitamina A, prirodno se nalazi u namirnicama životinjskog porekla: jetri, jajima i mlečnim proizvodima. Provitamin A (beta-karoten) nalazi se u biljkama: šargarepa, slatki krompir, spanać, kelj i bundeva.

Vitamin E

Vitamin E je moćan antioksidant koji neutralizuje slobodne radikale, što može pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, poput kardiovaskularnih bolesti i raka. Vitamin E pomaže i u usporavanju starenja kože, u hidrataciji suve kože, smanje ožiljke štiti kožu od štetnog uticaja UV zraka. Vitamin E štiti oči od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od razvoja katarakte i makularne degeneracije povezane sa starošću. Povezan je sa poboljšanjem odgovora tela na infekcije i zaštitom od bolesti, može smanjiti oksidaciju LDL holesterola (poznatog kao "loš" holesterol), čime se smanjuje rizik od stvaranja naslaga u arterijama i pojave srčanih bolesti. Pomaže u regulisanju hormona i može da ublaži simptome hormonalnih poremećaja.

Tradicionalno smatran korisnim za zdravlje, vitamin E, međutim, ima ograničene koristi za kardiovaskularni sistem i kognitivne sposobnosti. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima ili onih koji koriste specifične lekove, ovaj suplement može da predstavlja rizik.

Dok se često promoviše zbog svojih antioksidativnih svojstava, višak vitamina E kroz suplemente može da izazove povećan rizik od krvarenja, jer vitamin E deluje kao razređivač krvi, što je posebno opasno kod ljudi koji uzimaju lekove za razređivanje krvi.

Iako se dugo verovalo da pomaže kod zdravlja srca, neka istraživanja sugerišu da visoke doze vitamina E mogu povećati rizik od srčanih problema, posebno kod osoba s predispozicijama za kardiovaskularne bolesti.

Prirodan vitamin E se može naći u biljnim uljima (suncokretovo, maslinovo), orasima, semenkama, avokadu i zelenom lisnatom povrću. Suplementi se preporučuju samo ako je unos iz ishrane nedovoljan.

Proteinski suplementi

Proteini imaju ključnu ulogu u mnogim vitalnim procesima u organizmu, jer su osnovni gradivni elementi ćelija i tkiva.

Proteini su osnovni sastojci mišića, kostiju, kože, kose i noktiju. Kolagen i keratin obezbeđuju strukturu i elastičnost tkiva, rast i regeneraciju ćelija, posebno nakon povreda ili fizičkog napora.

Mnogi enzimi u telu su proteini. Oni ubrzavaju biohemijske reakcije, uključujući varenje hrane, sintezu DNK i metabolizam.

Hemoglobin koji prenosi kiseonik kroz krv je protein, dok druge belančevine transportuju hranljive materije i molekule kroz ćelijske membrane.

Neki hormoni su proteini, poput insulina i glukagona, koji regulišu nivoe šećera u krvi.

Belančevine poput antitela (imunoglobulina), pomažu telu da se izbori sa infekcijama.

Proteini, poput albumina i globulina, sprečavaju zadržavanje tečnosti u tkivima, dok aktin i miozin omogućavaju kontrakciju mišića i pokrete tela.

Iako proteini igraju ključnu ulogu u organizmu, proteinski suplementi, koji su veoma popularni među sportistima i rekreativcima, u prekomernim količinama mogu da preopterete bubrege, povećavajući rizik od oštećenja ili stvaranja kamena (veća količina proteina povećava nivo kalcijuma u urinu, što može podstaći stvaranje kamenaca). Posebno je važno da osobe sa bubrežnim problemima konsultuju lekara pre njihove upotrebe, jer bubrezi moraju intenzivno da rade na filtriranju viška proteina, što može uzrokovati oštećenja kod osoba sa već postojećim bubrežnim problemima.

Unos proteina najbolji je kroz ishranu. Kompletni proteini iz mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda sadrže svih 9 esencijalnih aminokiselina.

Biljni izvori (pasulj, sočivo, kinoa) su takođe važni, posebno za vegetarijance i vegane.