Mače od dva meseca može da se steriliše

Kod nas je dosta rašireno uverenje da kuja ili mačka treba makar jednom da se okote iz zdravstvenih razloga, a tek onda da se sterilišu. Veterinarska struka smatra da je to zabluda i da se sterilizacija može obaviti pre prvog teranja, sa četiri do šest meseci.

Najnovija naučna otkrića u svetu pokazala su da se mače može sterilisati već s dva meseca. Ova praksa se već sprovodi, a da je tako mogli su da se uvere i naši predstavnici na nedavnom savetovanju o udomljavanju mačaka na britanskoj akademiji „Batersi” u Londonu, jednoj od vodećih institucija u oblasti zaštite životinja.

– Što se pre izvrši sterilizacija, mačke će biti zdravije. Mnogo je bolje odmah zaustaviti razvoj reproduktivnog sistema. Organizam se prilagodi, bolje razvija i pospešuje pravilan rast ostalih organa u organizmu – kaže Aleksandar Gavrić, predsednik domaćeg rehabilitacionog centra za životinje „Animal reskju Srbija”.

Brojne su prednosti sterilizacije mačaka: životinja neće obeležavati teritoriju urinom, manje će odlaziti od kuće, smanjuje se rizik od stradanja u saobraćaju i tuče s drugima. Smanjen je i rizik od raznih bolesti.

U svetu postoje brojne organizacije za zaštitu i udomljavanje životinja, a jedna od poznatih je upravo akademija „Batersi”, koja postoji 164 godine, sedište im je blizu Bakingemske palate i imaju 500 zaposlenih na nekoliko lokacija u glavnom gradu Engleske. Njihov rad podržavaju brojni donatori, a neretko bogati ljubitelji životinja zaveštavaju im svoja imanja i vile. Životinje koje su ovde udomljene žive u dobrim uslovima. Boksovi su prostrani, u staklu, s klima-uređajima, a jedan zaposleni brine se o maksimalno deset životinja. Njihovo iskustvo je od velikog značaja za aktiviste koji iz celog sveta dolaze ovamo na obuku i razmenu informacija, kako bi unapredili standarde nege i u svojim domaćim centrima, prenosi svoja iskustva naš sagovornik. 

Kada se govori o udomljavanju, uglavnom se više misli na pse, ali i mačke su takođe ugrožena vrsta. Smatra se da ih ima tri do četiri puta više nezbrinutih nego pasa, ali su manje vidljive, jer se kriju i po tavanima, krovovima, drveću... Poznato je i da se mačka lakše snađe u divljini, lovi glodare i golubove, dobar je regulator štetočina, ali lovi i neke nama omiljene ptice kao što su vrapci. 

– Novi vlasnici se radije odlučuju da mačku udome s ulice nego iz naše organizacije jer kod nas moraju da potpišu ugovor o odgovornom vlasništvu. U Londonu smo imali prilike da se uverimo da tamo i nema pasa i mačaka lutalica. Svi su zbrinuti u domovima i azilima, jer zbog pravovremene sterilizacije nema nekontrolisanog razmnožavanja. Zbog toga se u Britaniji daje novac da bi se usvojila mačka jer je potražnja veća od ponude – kaže Gavrić.

U Britaniji se koristi i termin radne mačke, za one koje ne vole kontakt s čovekom, i takve se udomljavaju na farmama gde ima dosta glodara, kao što je to slučaj i kod nas na seoskim imanjima gde ove životinje obavljaju vrlo korisne funkcije. Ponekad se u velikom broju mogu naći i kod nekih ljubitelja životinja koji vole da ih pasionirano udomljavaju.

Međutim, upozorava naš sagovornik, ponekad se s tim i pretera pa neko udomi i više mačaka nego što može o njima da se brine i da ih ishrani, što je još jedna greška.

– U Srbiji je veliki problem napuštenih životinja, posebno mačaka. Mi nemamo dovoljno razvijenu kulturu odgovornog vlasništva. Iskustvo koje smo poneli iz Londona značajno će nam pomoći da unapredimo rad na terenu – veruje Gavrić.

Granice u igri se uče od mačke

Razlika u karakteru i psihologiji kod mačaka i pasa ogleda se i u njihovom različitom odnosu prema deci. Psi su po prirodi tolerantniji i spremniji su da trpe čak i ako ih dete povlači za rep ili uvo.

– Mačke su idealne za vaspitanje dece jer ne dozvoljavaju da ih deca maltretiraju kao pse. Mačka će uzvratiti istom merom, naučiti ih da postoje granice u igri i da ne smeju da maltretiraju životinje. Tako se i dete bolje socijalizuje i nauči empatiji prema kućnim ljubimcima – kaže Gavrić.