Pinokio u očima dizajnera

Kako ja vidim Pinokija – tema je izložbe koja je do juče trajala u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu.

Postavkom „Dragi Pinokio” italijanski grafički i industrijski dizajneri prikazuju kako svako od njih vidi najpoznatijeg lutka na svetu.

Reč je o 62 nove interpretacije italijanske kulturne ikone. Izložba postavljena na kružnim panoima liči na „ringišpil”, na kojem je na razne načine predstavljen jedan od najpoznatijih likova dečje književnosti.

Tako plavi Pinokio autorke Paole Navone posebno privlači pažnju, a predstavlja avanturistu i sanjara u ovom junaku.

Đakomo Mur napravio je posudu za šećer u liku Pinokija, dok je kašičica od drveta u sredini lutkov čuveni dugi nos. Na koncima za lutkarske predstave, rad Antonija Arika, napravljen je od kanaleto oraha u boji duvana i sastavljen od pet delova kojima četiri konca uvek daju novi pokret lutku. Umetnik postavlja nosić koji kod njega u laži postaje kriv. Za atraktivne višebojne figure junaka dizajner Luka Boskardin je rekao: „Moj lutak je igra bez unapred utvrđenih pravila, ima odvojene delove, koji kad menjaju položaj, menjaju i stav, što ostavlja prostor za maštu.”

Masimo Đakon napravio je, takođe, lutku jarkih boja, čiji je naziv „Izgubio sam glavu za Italijom”, kad je pravio suvenir – lutka koji skoro drži glavu u rukama, srećan. Frančesko Fačin pokazao je da je jedan panj s „nosem” od izbrušenog drveta dovoljan da sve podseti na najpoznatijeg lutka na svetu. Nagriženi Pinokio Andree Večere ovu nesavršenost pretvara u sopstvenu karakteristiku...

Goste izložbe na kraju obilaska čeka „servisni” sto „Pinokio” s levcima, stalcima i prskalicama u liku junaka.

Kroz izložbu posvećenu svom „sugrađaninu” iz Toskane na otvaranju nas je radosno proveo ambasador Luka Gori, u pratnji direktora Instituta Roberta Činkote. Podsetio nas je da je izložbu prošle godine postavio Muzej dizajna Udruženja za industrijski dizajn u Milanu, povodom 140 godina od prvog izdanja knjige „Avanture Pinokija, priče o jednom lutku” Karla Kolodija, koja je najprevođenija italijanska knjiga.

„Cilj priče o Pinokiju je da pruži radost i nadam se da će ova izložba, na svojoj turneji kroz Evropu, doneti sad radosti i beogradskoj publici. To je prva knjiga koju mi je majka pročitala, a prva i koju je ona u svom detinjstvu čitala. Imam poseban odnos prema ovoj priči i zato što sam odrastao u kući punoj priča o lutku koji hoće da postane dečak: moja majka sakuplja knjige o Pinokiju i ima čak 260 prevedenih. Priča o junaku koji je bio interesantan Dizniju i drugim kinematografima, kao i operskim kompozitorima, univerzalna je i s porukom o želji za rastom, emancipacijom i slobodom, kakvu svi mi u životu imamo”, rekao je Gori i izazvao veliki aplauz.

Direktor Italijanskog instituta za kulturu Roberto Činkota naglasio je da se ovaj projekat obraća, baš kao i arhetipski lik lutka, različitoj publici, kroz generacije, nacionalnosti i žanrove. Dela su osmišljena u saradnji s veštim zanatlijama, u nekim slučajevima proizveli su ih sami dizajneri, a izloženi su i razni poznati predmeti s oznakom „Mejd in Itali” (pravljeno u Italiji), inspirisani likom poznatog lutka. Izložbu posvećenu ikoni i inspiraciji generacija mislilaca i kreativaca priredio je Đulio Jaketi, uz postavku Matea Verčelonija i uz grafički dizajn Federika Marcijale Jadevaja. Događaj je deo 24. Nedelje italijanskog jezika u svetu koja je posvećena zanimljivoj temi „Italijanski i knjige: svet između redova”.