Poranio sneg na Jankovom kamenu

Ove godine sneg je baš poranio na Goliji, usred žarkog leta i tropskih dana. Posle velikih vrućina pa naglog zahlađenja, pažnju je privukla i jedna vest objavljena sredinom septembra da je na Goliji provejavao sneg. Istina, nije se dugo zadržao, tek nekoliko sati, ali kad posle afričkog talasa usledi protivudar s Arktika, mnogi su, najblaže rečeno, zbunjeni, pa i zapanjeni.

Ali meštani s Golije, izgleda, najmanje. Njima snežni nanosi u aprilu i maju, pa i septembru nisu neočekivani. Iz iskustva znaju da snega nije bilo samo u avgustu, a da nije retkost da dostigne pola metra u prolećnim mesecima. 

U oktobru su više iznenađeni ako nema snega, a ne ako ga ima. Statističari su izračunali da Golija ima 150 snežnih dana godišnje, i po njihovom broju nadmeću se za primat s Kopaonikom.

Poslednjih nekoliko godina na Goliju dolazi sve veći broj ljubitelja zimskog turizma, grade se vikendice, kuće, ima smeštaja u ponudi. Dolaze i skijaši jer ovde postoji sedam ski-staza i nekoliko gondola. U centru Golije ima i nekoliko motela i najavljuje se i izgradnja novih.

Turistički programi za leto

Oko planine ima dosta manastira, Studenica, Gradac, Đurđevi stupovi, pa samim tim i mogućnosti za organizovanje izleta. Vredno radi i Planinarsko društvo „Golija” iz Ivanjice, koje organizuje pešačke i planinarske ture.

– Turistički preduzetnici vole sneg, ali ne bi bilo loše da se gostima ponudi program i za leto, jer sada je sve aktuelnije pitanje kuda pobeći od vrućina i žege u julu i avgustu – kaže Miloje Ostojić, zadužen za razvoj i unapređenje turizma na Goliji u Turističkoj organizaciji Ivanjice.

On kaže da se sve više ulaže u infrastrukturu. Planira se podizanje žičara. Golija je pogodna za biciklizam, razgledanje krajolika, pešačenje, branje lekovitog bilja.

Ova prostrana i široka planina u obliku potkovice ima dosta i izvora, jezera, prirodnih atrakcija, planinskih prevoja i vrhova, ali su nedavno posebno izdvojeni Jankov kamen i Odvraćenica, dva mesta na koje se spustio sneg.

Jankov kamen je najviši vrh Golije i nalazi se na 1.833 metra nadmorske visine. Staza ka vrhu ide paralelno sa ski-stazom i posle 45 minuta malo zahtevnijeg uspona izlazi se na makadamski put koji vodi do vrha. Tamo su predajnik i kamen-obeležje s ispisanom nadmorskom visinom, odakle se pruža pogled na okolna mesta.

Planina nije strma, dobronamerna je, kako kažu meštani, i blagonaklona za planinare i turiste željne šetnje. Pored Jankovog kamena, tu su i: Bojovo brdo (1.748 m), Pašina česma (1.725 m), Radulovac (1.725 m), Odvraćenica (1.674 m)... U Odvraćenici je otvoren hotel „Golija”, nešto niže je i planinarski dom „Golijska reka”, u čijem sklopu su uređeni fudbalsko igralište, tereni za male sportove i tenis.

Klimatske promene

A tu si i jezera, Daićko, Okruglica i Košaninova jezera, nazvana po Nedeljku Košaninu, čuvenom naučniku, botaničaru, poreklom iz ovih krajeva.

Kako kaže jedan od najboljih poznavalaca planine, ni Golija nije imuna na klimatske promene.

– Poslednjih godina snegovi su manji nego ranije, putevi prohodniji, nisu zavejani kao što je to bilo pre 20 ili 30 godina – veli Ostojić.

Legende s planine

O Jankovom kamenu postoje brojne legende, jedna govori da je dobio ime po junaku Sibinjanin Janku, a ona koju je zapisao i sačuvao od zaborava Ljubomir Marković u knjizi „Moravičke legende” kazuje da je ime nastalo po jednom od dvojice braće koji je, zarad opklade, uspeo da iznese kamen na najviši vrh planine. Onako znojav i umoran nije mogao da se podigne i tu je umro.

Uzalud je brat Jovan pokušavao da Janka vrati u život. Pozove rodbinu i sahrane ga na najvišem vrhu Golije. Taj vis, gde je sahranjen Janko, tako dobi ime Jankov kamen, prema ovoj rasprostranjenoj legendi.