Holivudska „kraljica" scenarija

Na današnji dan 1956. godine je rođena američka glumica Keri Fišer.

Populanost je stekla tumačeći ljupku princezu Leju, devojku u beloj haljini, u franšizi „Ratovi zvezda”, ali Keri Fišer je bila više od glumice. Naime, devedesetih i dvehiljaditih godina, bila je jedna od najtraženijih i najplodnijih holivudskih scenarista. Iako scenaristi obično ostanu u senci, njihov doprinos je neprocenjiv. Od Kventina Tarantina preko Kevina Smita do Arona Sorkina – ovi „nevidljivi” autori su brojni i različiti po senzibilitetu, a Keri Fišer nije bila izuzetak.

Kako je Keri Fišer postala scenarista?

Sve je počelo sa „Ratovima zvezda”. Keri je sa devetnaest godina dobila ulogu princeze Leje. Krenula je stopa svoje majke slavne glumice Debi Rejnolds, koja se takođe sa 19 godina vinula u zvezde igrajući u filmu „Ples na kiši”. Keri je pomogla Džordžu Lukasu u oblikovanju dijaloga koje je vodila kao princeza Leja.

Ne plašeći se da pokaže svoje nezadovoljstvo scenarijom, obratila se Lukasu rečima: „Vi možete da napišete loš scenario, ali to ne znači da ja moram da ga izgovorim”. Sama je izmenila tekst i učinila svoj lik autentičnijim, sa prirodnijim tonom.

Dijaloge je prepravljala do trećeg nastavka „Ratova zvezda”. Njen doprinos popularnosti filmske franšize u tom segmentu u to vreme ostao je nepoznat javnosti. Zvanično, počela je da profesionalno piše scenarije nakon što je dala intervju za „Esquire”, 1985. godine, što joj je otvorilo put ka još jednom izazovu u karijeri. Predloženo joj je da napiše knjigu na osnovu intervjua, ali glumica nije to uradila već je napisala poluautobiografsku priču „Razglednice iz pakla” na osnovu koje je 1990. godine reditelj Majkl Nikols snimio istoimenu komediju, sa Meril Strip i Širli Meklejn u glavnim ulogama.

Njene „Razglednice iz pakla” privukle su pažnju Stivena Spilberga, koji joj je ponudio da radi na filmu „Kuka”. Spilberg je želeo Keri oživi lik Zvončice, koju je igala Džulija Roberts. Nije krila da je uživala u dorađivanju scenarija za koji je zvanično potpisan Džejms Metju Bari. „Kuka” je bio samo početak saradnje između Stivena Spilberga i Keri Fišer.

Radila je i na scenariju filma „Sestre u akciji” (1992), to je bila želja glumice Vupi Goldberg i tadašnjeg Diznijevog direktora Džefrija Kacenberga. U godinama koje su usledile, uživala je veliki ugled. Radila je i za visokobudžetne akcione filmove („Smrtonosno oružje 3” Ričarda Donera, „Poslednji akcioni heroj” Džona Maktirnana). Potom na „Smrtonosnom virusu” Volfanga Pitersona i trileru „Divlja reka” reditelja Kertisa Hansona.

Posebno joj se dopao rad na „Divljoj reci”, sa Meril Strip u glavnoj ulozi, jer je radeći na ovom scenariju lakše podnela bolni razvod sa Brajanom Lurdom, agentom za talente i direktorom Agencije za kreativne umetnike, sa kojim je bila u braku tri godine i dobila ćerku Bili Ketrin. Rad joj je odvlačio pažnju a svoju tugu nikada ne bi prebolela bez pomoći majke Debi, govorila je.

Sa reputacijom dobrog majstora scenarija ponude su dolazile sa svih strana. Tokom devedesetih radila je na još nekoliko ostvarenja – romantičnim komedijama „Moja devojka 2” (1994), „Provincijalcima” (1999), „Svadbeni pevač” (1998) i hororu „Vrisak 3” (2000). Prema pisanju američke štampe, u jednom periodu je zarađivala 100 hiljada dolara za nedelju dana. Međutim, nakon 2000, prestala je da radi na tuđim scenarijima.

U jednom intervjuu iz 2008. kao razloge za odustajanje navela je sve veću konkurenciju među piscima i njenu razočaranost što nije primala nadoknade za svoj kreativni doprinos. „Da biste dobili posao morate studiju da pošaljete beleške sa svojim idejama o tome kako ćete prepraviti scenario”, rekla je Fišer za „Newsweek”. „Tako mogu beleške pisaca da zadrže i da vas ne angažuju.

Keri Fišer je objavila svoje memoare pod nazivom „The Princess Diarist” u kojima je otkrila da je počela da piše sa dvanaest godina i da je pisanje bila neka vrsta njene terapije. Bila je dete poznatih roditelja, borila se sa dipolarnim poremećajem i zavisnostima od droge o kojoj je javno govorila.