Stranci vole srpski triatlon

Pre gotovo četvrt veka Tanja Bogdanov je napustila sigurnu poziciju u velikoj državnoj kompaniji i zakoračila u preduzetničke vode. Upustila se u neizvesnu avanturu i postala pionir na tržištu receptivnog poslovnog turizma u Srbiji. Tada su poslovna putovanja i organizovanje raznih sastanaka, konferencija i događaja tek počinjali da se razvijaju, ali su ubrzo postali atrakcija u biznis svetu. Tanja danas vodi „DHC Vekol”, kompaniju za destinacijski menadžment u zemlji.

„Mi nemamo letovališta u Hurgadi, nego potencijal za kreiranje ponude pravimo u Srbiji. Strancima predstavljamo prirodne i kulturne resurse naše zemlje, a usput razvijamo privredu i sve druge grane vezane za našu delatnost – hotelsku industriju, saobraćaj, industriju zabave”, kaže naša sagovornica.

Kako probuditi emociju

Počela je tako što je Banju Koviljaču promovisala na tržištu Kipra i uspela da za nju probudi interesovanje stranih gostiju.

Posle tri godine rada i nagrade za najbolju banjsku receptivnu agenciju 2008, rešila je da proširi svoju delatnost na poslovne ljude, pa sada stranim klijentima promoviše celu Srbiju – na teritoriji Srbije.

Jedan od zanimljivijih programa koje je osmislila jeste tzv. srpski triatlon, takmičenje zaposlenih iz stranih korporacija, koji se sastoji od tri discipline: pravljenja čobanskog gulaša, igranja kola i tradicionalnih igara – bacanja kamena s ramena i nadvlačenja konopca.

„Tim bilding naše agencije može da bude splavarenje na Drini, a radionica srpskih obrednih hlebova je posebno tražena. Klijenti sami prave i peku hlebove i kolače, od slavskog kolača do svadbarske pogače, i jedu ih za vreme ručka, a uz to uče o srpskim običajima”, kaže Tanja Bogdanov, koja je proglašena za najuticajniju ličnost u kongresnoj industriji za 2022. godinu. Događaj koji su radili za nemačku „Štadu” je proglašen za najbolji u Evropi u 2020. godini, a ove godine su dobili nagradu za najbolji edukativni ivent, za američku kompaniju „Revlon”.

Objašnjava da naše običaje promoviše i van Srbije: pravi recimo hepening u Norveškoj za partnere iz velike firme, koji pozivaju svoje korporativne klijente, za koje je Srbija kao destinacija interesantna.

Prošlog puta su iz Beograda poneli ćilim, spakovali slavsku pogaču i rakiju da prave kuvanu rakiju. Norvežani su sa svojim klijentima imali zadatak, odnosno dobili su recepte da naprave ćevapčiće i projice.

„Tako smo napravili divno druženje za 60 korporativnih klijenata iz Norveške koji sada žele da dođu u Srbiju”, kaže Tanja.

Ona otkriva i da je „najlepše kada se kod stranaca probudi srpska emocija. Mi njih ne možemo da zadivimo luksuzom, već autentičnošću i toplinom.”

Naša sagovornica ističe da strancima, kada dođu u Beograd, prvo pokaže svoj šestočlani tim, kao i deo u kancelariji koji zovu „Birtija”. Tu služe srpske specijalitete, rakiju, kajmak, sir, kuvaju kafu, a onda prezentuju i program.

Za plasiranje srpske ponude, kaže, važni su i biznis sajmovi u Barseloni i Frankfurtu, gde nastupaju s Turističkom organizacijom Srbije.

„Radili smo program za ’Telekom Austrija grupu’ gde su oni otišli u jedno srpsko selo i snimali film o tom selu – tražili su izvore, vodenice, spomenike krajputaše, imali su kontakt s lokalnim stanovništvom, učili šta je miraz…To su naši zanimljivi programi po meri klijenata”, ističe Tanja.

Takođe naglašava da je po dodatnoj profesiji kouč, pa u svojoj firmi radi i istraživanja klijenta, njegovih navika, vrednosti… Posle se to „pakuje” zajedno s vrednostima koje postoje u Srbiji u jedan program, posle koga se, kaže, svi osećaju dobro.

Takvu uslugu i kvalitet od nje traže i klijenti u Evropi, ali ona priznaje da je to malo teže: mi i Evropljani ne delimo iste vrednosti, naročito sad, posle korone.

I na Kopaoniku i u „Pavom vozu”

Tanjina firma organizovala je brojne događaje, uključujući i program u Brozovom „Pavom vozu” gde su strani gosti mogli da dožive autentičnu rekonstrukciju vremena njegove vladavine, sve s pionirkama, tompusima i pudlicom.

Još jedan zapažen projekat bio je tim bilding za kompaniju „Wrigley” gde su stranci učesnici skupljali otpad u šumi na Kopaoniku i koristili ga za izradu instrumenata i odeće, sve u svrhu ekološke svesti.

Tanjina želja je da njena kompanija uspe na američkom tržištu. Sada najviše rade na tržištu Nemačke, Francuske, Engleske, skandinavskih zemlja, imaju ugovor s Bundesligom, posluju s nemačkim fudbalskim timovima kada dođu u Srbiju.

Čutura rakije i kaiš slanine za Real Madrid

„Pre šest godina košarkaški klub Real Madrid svojio je finale fajnal-fora u Beogradu. Osim Reala klijenti su nam bili ’Turkiš erlajns’ i turski timovi. Na odlasku u staru srpsku čobansku torbicu stavila sam čuturu rakije s izgraviranim srpskim grbom, jedan kaiš slanine, pogaču i beli luk, da imaju za usput. Poslali su nam zahvalnicu i fotografiju tima s peharom i čuturom. Ovaj gest toliko je oduševio njihovog direktora da je dao nalog najvećem španskom turoperatoru da nam pošalje ugovor i, od tada, u Srbiji rade samo s nama”, priča Tanja Bogdanov.

Šveđani izgradili dečje igralište u Sokobanjskoj

Kada su dolazili klijenti iz Švedske 2014. godine, od prijatelja koji je pravio dečja igrališta, Tanjina firma dobila je rasformirane elemente za podizanje parka. Našli su lokaciju kod dečje bolnice u Sokobanjskoj, iskopali šablone gde ti elementi treba da stoje, a u akciju se uključilo 120 Šveđana. Bili su podeljeni u tri grupe: jedni su farbali ogradu, drugi su sadili zeleniš, a treći montirali sprave za igru.

Sve je bilo urađeno za četiri sata.

„Kada su deca ušla među one vrteške, bilo je veoma emotivno. Plakali su Šveđani, mi, doktori...

Deca su besplatno dobila igralište, koje i danas tamo stoji. Stranci su im donirali i elemente za bolničku kuhinju. Oni to ne mogu da rade u svojoj zemlji. Dolaze ovde, jer im se tu vraćaju emocije. Možda ne mogu da ih vodim u hotel s pet zvezdica, mogu samo da gađam u srce, da probudim emociju koja je kod njih uspavana. I u tome leži uspeh”, kaže Tanja Bogdanov.