Svaki odnos može da se popravi

Odnos među partnerima nije lako održati na zdravim nogama kada prođe romantična faza. Mnogo truda i veštine je potrebno uložiti da ljubav traje i odoleva izazovu vremena.

Osim toga postoji i niz drugih odnosa: osim partnera, imamo prijatelje, braću i sestre, decu, roditelje, kolege... I svaka nit koja povezuje dve osobe je jedinstvena i neponovljiva. Neki su odnosi bliski, dok su drugi napeti ili čak otuđeni u odnosu.

Ipak, postoje dva pravca, tačnije psihološka alata koja će pomoći da se svaki odnos popravi ako ste njime nezadovoljni.

Novi pogled na radoznalost

Prvi se tiče radoznalosti, odnosno ako ste prema nekom znatiželjni i spremni da ga istinski saslušate i čujete, znači da vam je stalo do te osobe. Upravo o tome govori psihoterapeut Dženifer Gerlah za list „Sajkolodži tudej” pozivajući se na istraživanje tima koji je vodio dr Tod Kahdan, a u kojem se tvrdi da je radoznalost u korelaciji s manje međuljudske agresije. Ta psihološka istraživanja otvorila su nov ugao gledanja na stvari koje želimo da promenimo i poboljšamo.

„Radoznalost može biti glavna strategija za povezivanje s drugima, ’kapija’ za efikasno razumevanje drugih”, navodi Gerlah.

Ona podseća da većina ljudi, kada gradi strategiju komunikacije s drugim ljudima, više razmišlja kako i gde da postavi granice, šta da sluša, o čemu da prihvati da pregovara i razgovara.

„Radoznalost omogućava da čujemo jedni druge pre nego što napravimo pretpostavke ili izvučemo zaključke. Ova osobina takođe otvara mogućnost da prikupimo informacije šta mi, ali i drugi, možda mislimo ili osećamo u bilo kojem trenutku. To je fenomen poznat kao mentalizacija, koji je od suštinskog značaja kada uspostavljamo odnose s drugima”, objasnila je ona.

Radoznaliji učesnici u studiji osećaju se bliže drugima u intimnim interakcijama i običnim, svakodnevnim razgovorima.

Čak i u odnosima u kojima je većina interakcija bila neprijateljska, radoznalost nam može omogućiti da efikasnije reagujemo u određenim situacijama.

Ipak, informacije mogu biti ključne za uspešnu interakciju.

„Za one koji žele da izgrade radoznalost, proces može početi malim koracima kao što je postavljanje pitanja o nečijoj kilaži, koji film voli da gleda ili kakvu muziku sluša. Ne moraju da to budu uvek neke teške životne teme”, savetuje psiholog.

Još jedna poruka je jasna: nikoga ne treba da osuđujete, niti da donosite ishitrene zaključke ako želite da gradite dobar odnos ili vezu s nekim. Ono što nas često udaljava su zaključci koje donosimo o drugima.

Prebrzi i pogrešni zaključci

„Ljudi često etiketiraju jedni druge, a u tom procesu se prave brojne greške i propusti. Ne treba nekoga da obeležite na osnovu površnih informacija koje imate. Čak i poznavanje nečije profesije može nas dovesti do prebrzih zaključaka. Zamislite vodoinstalatera. Sada zamislite učitelja. Da li imate na umu određene slike? Nagađate sigurno na osnovu toga ko su i kakvi ljudi, njihovi hobiji ili da li su to osobe s kojima biste se mogli povezati. Ponekad nam ove ideje mogu pomoći da pronađemo osobine koje su nam zajedničke. Češće, međutim, presude mogu da nas ometaju u stabilnim odnosima”, objašnjava Gerlah.

Prema njenim rečima, procena je najčešće automatska. Umesto toga, potrebno je zanemariti predrasude i predubeđenja i upustiti se istraživanje u svakom slučaju i svakom odnosu.