Da nam živi, živi rad

Nova emisija „Da nam živi, živi rad” voditelja Ivana Stankovića emituje se sredom na Radio-televiziji Vojvodina. Ivan Stanković je marketinški stručnjak koji je u poslednje četiri godine uspešno vodio tok šou „Šta sam tebi, ko sam sebu“ na TV K1.

U reklamnom biznisu je od 1979. godine. Nikad nije pomišljao da bih mogao postati TV lice, ali mu se to dogodilo. Sada je na drugoj televiziji.

Šta je presudilo da zaokruži saradnju sa TV K1 i prihvati ponudu RT Vojvodina?

– Posle 98 emisija „Šta sam tebi, ko sam sebu“, izbor kvalitetnih gostiju se suzio. Nisam želeo da pravim kompromise i snižavam kriterijume. Za ovakav tip emisije, najvažnije je da imate prave goste. To je presudilo. Za brend je prvi uslov – poznatost. A Srbija, ipak, nije Amerika po broju poznatih po dobru, van estrade i politike. Dosta je bilo.

Koliko ste se dvoumili?

– Dugo sam razmišljao, jer je TV K1 na kojoj sam počeo TV karijeru – ekipa sjajnih profesionalaca. Osim toga, osećao sam i moralnu obavezu prema Jovani i Željku Joksimoviću. Na njihovu inicijativu sam krenuo ovim putem. Ali smo zajednički shvatili da je format odradio svoje. Da smo svi uradili odličan posao kojim se ponosimo i razišli smo se kao prijatelji. Zatim, koncept moje nove emisije „Da nam živi, živi rad” više je odgovarao javnom servisu nego komercijalnim televizijama, jer ima veći društveno odgovorni aspekt od dizanja gledanosti. Goran Karadžić, direktor RT Vojvodina, bio je veoma zainteresovan da uđemo u ovaj novi TV projekat.

Kome je Vaša emisija namenjena?

– U doba banalizacije, vulgarizacije, površnosti i promovisanja čudnih, novih postulata, zaboravlja se na poštenje, časnost, iskrenost i iznad svega – rad. Ušli smo u vreme kombinacija, gde svako hoće da dobije nešto za ništa. Da nezasluženo stekne ili ukrade privilegije, znanja, titule, društveni status. Smatram da treba da se vratimo iskonskim vrednostima.

Cilj emisije je da dokažemo da se na drugi način može uspeti, a ne biti „poznat po poznatosti”. Dakle, namenjena je svim koji žele da čuju i vide „nepoznate“ ljude koji su do svog uspeha došli isključivo radom.

Naslov emisije je satkan od stiha čuvene „Pesme rada“. Ima li u tome ironije?

– Nema nikakve ironije. Naprotiv, ima poštovanja prema radu. Što se tiče izbora naslova emisije, smisao je da bude atraktivan, privuče pažnju i bude lako zapamtljiv.

Kako ste birali sagovornike, gde ste ih pronalazili?

– Neki su već bili u mom imeniku, neke sam upoznao preko mas medija, neke su mi preporučili prijatelji. Moram da priznam da ima i „nudista” – ljudi koji se sami nude da budu gosti. Ali kod mene svi moraju da ispunjavaju osnovni kriterijum – da su do uspeha došli radom, imaju priču i znaju da je ispričaju.

U vašem timu je ponovo scenarista Dušan Bulić...

– Nas dvojica smo tandem koji odlično sarađuje. Još od mog debija na TV. On je izuzetno dobra, kreativna, radna i pozitivna osoba, sa kojim uživam da radim. On ima sličnu životnu filozofiju kao i ja.

Koje vrednosti, inače, poštujete kod saradnika?

– Ljudski kvaliteti su na prvom mestu, jer se profesionalnost podrazumeva. Važno je kako zajednički funkcionišemo, delimo li iste vrednosti, imamo li isti smisao za humor i slično. Ceo život radim sa ljudima, verujem da su dobri. Na žalost, nekada mi život razbije tu moju veru, ali se okrenem i krenem dalje.

Verujete li da će i emisija „Da nam živi, živi rad” biti unikatna kao prethodna i da neće predstavljati kopiju bilo čega?

– U ovo doba je teško biti kompletno originalan, ali smo to, ipak, uspeli sa predhodnom emisijom. Ista emisija sa različitim voditeljima ima različitu percepciju, karakter, daje drugi doživljaj. Uveren sam da će emisija „Da nam živi, živi rad” biti privlačna za gledanje i maksimalno dinamična. Na realizaciji zahvaljujem sjajnoj ekipi RTV-a, na čelu sa rediteljkom Milicom Stojanov.  

Imate li tremu?

– Nemam. Mi smo uradili šta smo mogli i umeli. Ekipa je uživala u snimanju, što je često ohrabrujući znak.